Прочитај ми чланакНајопипљивији резултат недавно одржаног самита НАТО у Бриселу јесте то што је председник САД Доналд Трамп разрадио иницијативу свог претходника Барака Обаме да савезници треба боље да расподеле трошкове алијансе.
Уз то, Трампова реторика према Русији је чак била оштрија од Обамине. Амерички лидер се изгледа изненада слаже са својим претходником, наводи се у уводнику Њујорк тајмса насловљеном „Трамп је од НАТО добио све што је Обама тражио“. Међутим, примећује се даље у тексту, остаје мистерија да ли је самом Трампу јасна стратегија коју спроводи и да ли је он уопште има.
Обама је на састанку у Велсу 2014. убеђивао лидере НАТО да повећају војни буџет, пошто је Русија, како се наводи, напала Украјину. Тада су чланице алијансе обећале да ће радити на повећању буџета на два одсто БДП-а до 2024. Свих 29 чланица је почело да повећава своје војне буџете, а две трећине њих планира да оствари циљ од два одсто БДП-а до 2024. Своју „непоколебљиву посвећеност“ тим циљевима су чланице потврдиле ове недеље у комуникеу након окончања дводневног самита у Бриселу.
Међутим, Трамп је остао Трамп, па ни овог пута нису изостали непријатни коментари и претње. Председник САД је јавно вређао НАТО савезнике, представљајући их као неплатише који злоупотребљавају америчку великодушност. Онда је повећао залог, па је захтевао да циљ од два одсто остваре до јануара, а онда да раде на томе да војни буџет повећају на четири одсто БДП-а. Разлоге за то није дао, примећује Њујорк тајмс.
Откада је постао председник, Трамп је својим апелима навео неке савезнике да убрзају повећање буџета. Међутим, реакција на његову најновију критику је углавном била збуњеност. Чак и пошто је војни буџет повећан под руководством Трампа, војна потрошња САД ове године износи само 3,2 одсто БДП-а. Штавише, очекује се да до 2024. износи само 2,8 одсто БДП-а, тако да остаје нејасно како ће чак и САД да остваре циљ од четири одсто.
Обама је, као и Трамп, за време свог мандата тврдио да Европа може да учини више да би сама себи помогла. Већи војни буџет америчких савезника, оцењује Њујорк тајмс, можда би могао да значи и да би САД могле да смање свој и врате кући хиљаде војника. Трамп то није изричито рекао, али често говори о повлачењу војних снага и затварању база, без обзира да ли је реч о Немачкој, Сирији или некој другој земљи. То би можда и „пило воду“ да се Трамп упорно не залаже за већу војску.
Трамп је својим наговештајем да ће можда извући Америку из НАТО ако се не испуне циљеви о војном буџету изазвао забринутост међу савезницима. Такав његов став више је на линији с његовим ширим интересима, наводи Њујорк тајмс. Јасно је ставио до знања да му „напад Русије на Украјину“ и анексија Крима нису од нарочите важности. Из свих тих разлога, закључује се у уводнику, неопходно је да Конгрес хитно усвоји закон којим се Трампу забрањује да унилатерално напусти НАТО. Сенат је морао да ратификује споразум када је Америка створила алијансу, тако да треба „да блокира сваки корак ка уништењу савеза који седам деценија представља стуб трансатлантске стабилности“.
