(Борис Алексић)

Запад је овог месеца био на корак близу да изолује Украјину од Русије и избије на границе свог највећег геополитичког ривала. Након изгубљених значајних битки у Грузији (2008.) и Сирији (2013.) жреци новог светског поретка, опседнути сновима о једнополарном свету, помислили су да ће „Трећи самит Источно партнерство“ у Вилњусу бити њихов велики повратак на међународну сцену и пораз Путинове Русије. А у Вилњусу, главном граду Литваније била је постављена свечана сценографија за украјинског председника који је требао да потпише споразум о придруживању ЕУ и тако симболично преда своју државу у руке хегемона са запада.

Међутим Украјина која се припремала за потписивање уговора, направила је потпуни заокрет и окренула леђа Бриселу. Кијев је обуставио припрему споразума о придруживању ЕУ према указу премијера Миколе Азарова. Указом се одређује „обустављање процеса припреме споразума о придруживању Украјине и ЕУ“ у циљу „обезбеђивања националне безбедности, јачања економских односа са Русијом“ и припреме једнаких трговинских односа са ЕУ.[1]

Украјински председник Виктор Јанукович је такође имао шта да каже о условима наметнутим Украјини за приступање ЕУ. „Од 2010. нам показујуте лепо упаковане чоколадне бомбоне и говоре: Добићете их чим са ММФ потпишете споразум. Само, нека нас нико не понижава. Нисмо ми дечица која падају на слаткише. Украјина је озбиљна европска држава, а ММФ нам говори подижите цене на комуналне услуге за становништво, замрзните плате и пензије. Све у том тону. Ја, међутим, никада нећу на то пристати!“ Јанукович је додао да ће његова земља сачекати боље услове пре него што буде потписала споразум о слободној трговини са ЕУ. 

Он је оценио да су услови које је понудила ЕУ “понижавајући” и да озбиљна држава као Украјина не може да их прихвати. Јанукович је изјавио да је ЕУ понудила помоћ вредну 610 милиона евра и да је то условила тиме да Украјина пристане на нови програм са ММФ који је поставио, према његовим речима, неприхватљиве услове.[2] Украјински председник је објаснио да би придруживање ЕУ превише коштало његову државу. Кијев би морао да усвоји чак 20 хиљада прописа који се односе на различите стандарде док би укупни трошкови њихове примене до 2017. године досегли суму од 160 милијарди долара! За земљу са дугом од 136 милијарди долара то је неприхватљиво, подвукао је Јанукович.[3] 

Поред овог, да је Кијев потписао споразум о придруживању са ЕУ и укунио царину за западну робу, Русија би у циљу заштитите свог тржишта увела царинске стопе за украјинске производе што би Украјинце коштало између 165 и 200 милијарди долара. Такође Брисел је како би понизио Јануковича тражио ослобађање Јулије Тимошенко, али не само зарад њеног лечења, већ ради њеног промовисања у главног опозиционог лидера. Украјински председник Јанукович је набројао тешке услове које ММФ намеће Украјини а који су услов за прикључивање ЕУ. ММФ захтева замрзавање плата и пензија, повећање цене гаса и друге мере које би нанеле додатну штету грађанима.[4] Ово су веома важне речи украјинског председника јер Украјина има много разлога да се плаши финансијских операција ММФ-а. Како је показала студија британских професора са Универзитета Кејмбриџ „шок терапија“ ММФ-а је у Украјини довела до повећања броја болесних, разарања здравства и веће стопе морталитета. Студија је обухватила 21 земљу Источне Европе и бившег СССР-а.

Након примене мера ММФ-а број смртних случајева само од туберкулозе увећан је за 16,6 одсто. Без кредита ММФ стопа заступљености случајева оболелих од туберкулозе би била смањена и до 10 одсто, или за 100.000 умрлих мање! Земље које су прихватиле зајмове ММФ забележиле су смањење потрошње из државног буџета за осам одсто, смањење броја лекара по глави становника за седам одсто, и ређу примену третмана лечења који је препоручила Светска здравствена организација. Професор Дејвид Стаклер, један од аутора студије, изјавио је да ММФ „има наопаке приоритете“.[5]

Јулија Тимошенко је својевремено прихватила све услове ММФ-а док је Виктор Јанукович одбио да их примењује. Сада је Брисел поново тражио од Кијева да поступи по налогу ове финансијске институције чије су методе шириле смрт по целој Украјини. Оваква политика Запада не треба никог да чуди јер њихов циљ није бољи живот у Украјини већ пљачка ове државе и њено удаљавање од Русије. Због тога је и поменути самит у Вилњусу дуго најављиван као прекретница у међународним односима.[6]  Уствари САД и ЕУ су „усисавањем“ Кијева имале намеру да руске европске границе у догледно време, изложе трупама НАТО пакта и учине их тако рањивијим. Крајње западне границе Русије не садрже веће природне препреке што су у прошлости знали да користе Наполеон и Хитлер. Такође Запад би увлачењем Украјине у свој савез угрозио позицију Русије на Црном Мору јер она има велики значај за безбедност руске црноморске флоте. Поред свега САД, ЕУ и НАТО би преко Украјине могли да контролишу важне комуникације и енергетску инфраструктуру која повезује Русију са другим европским земљама.[7]

Међутим „Трећи самит Источно партнерство“ у Виљнусу крио је још мрачнију тајну. Овај скуп под покровитељством Запада подразумева рад са шест држава Јерменијом, Азербејџаном, Белорусијом, Грузијом, Молдавијом и Украјином.[8] У септембру председник Јерменије Серж Саркисјан је након сусрета са Владимиром Путином саопштио да ће се његова земља убудуће окренути сарадњи са Москвом и да неће продубљивати везе са Бриселом, тако да је деловање Запада појачано у преосталих пет држава „Источног партнерства“. Управо су ово народи које су пољска и ватиканска тајна полиција користили за разбијање Царске Русије у оквиру пројекта „прометејизам“. Пољске лучоноше су деловањем у Украјини, на Криму, у Грузији, Азербејџану, Јерменији и Северном Кавказу покушавале да покрену таласе сепаратизма који би довели до слабљења Русије и њеног разбијања.

Ову стратегију је створио почетком XXвека, Јозеф Пилсудски, Пољак рођен у Литванији, који је своју мржњу према Русији показао учествовањем у припреми атентата на руског цара Александра Трећег. Током Првог светског рата Пилсудски је организовао терористичке групе које су нападале руску војску, док је у исто време очекивао да ће Аустроугарска и Немачка победити Русију. Немци су његовом концепту дали сопствени печат. Како објашњава академик Милорад Екмечић употреба националних мањина у циљу разбијања старих, суверених нација је основна идеја немачког “либералног империјализма” из 1918. године.[9] Наравно и Хитлер је користио стратегију Пилсудског у походу на Русију.

Разочаран одбијањем Украјине да потпише споразум о придруживању ЕУ, председник Европског парламента Мартин Шулц је најавио смену власти у Кијеву.[10] Како изгледа смена власти у неким државама, у организацији САД и ЕУ показују и актуелна крвопролића широм света, тако да Шулц уствари прети новим насиљем. Ипак Украјина и њен председник су у Вилњусу, у Литванији одбили да приступе „прометејизму“ – старом, мрачном пројекту који за коначан циљ има разбијање Русије. Запад је поражен и бесан, али речи Мартина Шулца показују да неће одустати од свог циља. Ипак Русија ће знати како да их дочека.

Ознаке: Борис Алексић, Виктор Јанукович, ЕУ, ММФ, Русија, Украјина