Pročitaj mi članakNemačka kancelarka Angela Merkel ostaje režiser odnosa sa Beogradom, ali polako ističe vreme ležernog pozivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na prijateljstvo sa Berlinom i njegova vlast moraće da pređe sa reči na dela, ocenjuje se u tekstu o nemačkim izborima koji je danas objavio Dojče vele.
Ако се понови Савамала…
Берлин нерадо мења своју спољну политику, нарочито под Меркеловом, па то неће променити ни реконфигурација њеног кабинета, али се на унутрашњем плану очекује скретање удесно. Јачање десних елемената донеће највероватније нешто тврђе ставове и у Бриселу када је реч о преговорима Србије са ЕУ, ситничавије претресање поглавља, али и резолутнији став о Косову које је за Берлин недвосмислено самостална држава, а за Београд није, пише Драгослав Дедовић у ауторском тексту.
Тако ће се иза исте реторике о правној држави, слободним медијима и реформама, као и нормализацији односа са Косовом крити више захтевности. Тешко да ће ико у Београду себи и даље моћи да приушти савамалске гафове, а да то овај пут не наиђе на отворену критику, која се до сада чула иза дипломатски притворених врата, наводи се.
Али,, пре тога, додаје се, Ангелу Меркел чека компликован задатак. Пре него што Београд дође на ред, она до божићних празника мора да формира владу у којој ће заједно бити лево-либерални Зелени, десничарски настројени и губицима исфрустрирани баварски конзервативци и амбициозни Либерали.
Меркелова не воли драме…
Како год, време Вучићевог позивања на пријатељство са Берлином може се краће време необавезно наставити. Потом ће власт морати да пређе са речи на дела, оцењује се у тексту под насловом „Шта Београду спрема нови Берлин“.
Аутор наводи и да је „са досадашњег становишта београдска постчетничко-постсоцијалистичка елита веома корисна“ Берлину јер „Вучић гарантује три ствари“.
Прво, „Србија као ходник према блискоисточном паклу неће пропуштати избеглице“, друго „Вучић ће укључивати тврдонационални мигавац, али ће возити право према Унији без калашњикова на коленима“ и треће „гарантоваће ниску цену рада за немачки и сваки други капитал у складу са својом неолибералном идејом прикључивања малог, уништеног система на велики надмоћни економски простор“, наводи аутор и додаје да „докле год Београд буде на таквом курсу неће бити конфликта са Берлином јер Меркел остаје режисер односа а она не воли драме“.
