Прочитај ми чланак
Сваки седми грађанин САД живи испод границе сиромаштва. Ситуација је вероватно и гора, него што то статистика приказује. Државни програм помоћи „бонови за храну“ значајно је смањен почетком новембра.
Мери Џонс седи у својој канцеларији. Са њом је и Мајкл Фловерс, 58-годишњак без посла и примања, који последњих година редовно долази по „бонове за храну“. Реч је о програму америчке владе, намењеном сиромашним грађанима, који немају довољно новца за основне животне намирнице.
Почетком новембра на снагу је ступила одлука из Вашингтона, о смањењу средстава за овај програм. Том одлуком погођен је и Мајкл, с обзиром да је уз помоћ маркица до сада успевао себи да купи храну у вредности од 200 долара. Сада је та сума мања за 11 долара, што је за њега пуно новца. Посао и даље не успева да пронађе. Јер ситуација на тржишту рада, нарочито на југу земље и даље не улива наде.
Грашак, конзервирано воће и нешто меса
„Греатер Бирмингхам Министриес“ (ГБМ) је невладина организација која пружа помоћ сиромашнима. Сваки 90 дана, грађани могу да наврате до њихових просторија и преузму нешто намирница. Чешће нажалост није изводљиво, иако је грађана, којима је потребна помоћ све више. „Трочлана породица од нас добија нешто што ми интерно зовемо – тешка кеса“, прича Мери Џонс. Она већ 16 година ради за ГБМ. Објашњава нам како се у том пакету добија конзерва пасуља, грашка и конзервираног воћа и комад меса. Ни њој није јасно, како неке породице са толико хране, успевају да преживе.
Велики број Американаца ослања се на храну из народних кухиња и цркава. Неки од њих успевају да пронађу неке ситне послове, а неки храну набављају искључиво уз помоћ „маркица за храну“. Али то није довољно. Сваки седми грађанин живи испод границе сиромаштва.
Овај програм помоћи постоји још од 70-тих година прошлог века. Пре четири године, када је избила финансијска криза, средства за „бонове за храну“ била су значајно увећана. Америчка влада је то образложила потребом да се народу у тешким временима помогне. Међутим, додатна издвајања за програм „Бонови за храну“ важила су само до новембра ове године. Пет милијарди долара годишње отићиће у неке друге сврхе, али ће зато 47 милиона људи и даље бити гладно.
За неке су бонови све!
Данијеле не би да јој поменемо презиме у овој причи. И она је данас дошла у ГБМ, не би ли преузела пакет помоћи у виду намирница. „За неке су маркице за храну све што имају“, каже наша саговорница и додаје: „Сада добијају 11 или 13 долара мање, а за тај новац негде могу купити две врећице кромпира.“
Она више не добија маркице, јер је пре 13 година била приведена због поседовања дроге. Иако је казну одслужила, још увек не може да рачуна на помоћ државе. „Имам проблема са срцем. Увећано је, као и крвни притисак, уз то сам и дијабетичар. Ни плућа ми нису здрава. Здравственим проблемима никад краја“, жали се Данијеле и признаје да не би имала шта да једе, да није организације попут ГБМ.
Сиромашни су све сиромашнији
Иако има доста оних, који попут Данијеле, не испуњавају услове за добијање помоћи, број грађана који редовно примају бонове, увећао се у последњих седам година и то двоструко. Тренутно има 50 милиона прималаца државне помоћи, што је на нивоу броја становника Шпаније.
Истовремено, све су гласнији они који се противе оваквим државним издвајањима. Републиканци сматрају да се угрожени тиме одвраћају од потраге за послом.
Око 80 одсто Американаца који добијају маркице имају породице са децом или је реч о старим људима и особама са инвалидитетом. За њих ионако нема посла, каже Скот Даглас, директор складишта са храном за угрожене грађане. „Раније је овде на југу у породицама било радника у рудницима.
Међу њима је било и добрих предузетника, чак и наставника, који су ако ништа друго за помоћ увек могли да се обрате рођацима. Тога више нема. Сиромашни су овде све сиромашнији“, прича Даглас.
Очекују се даља краћења
Републиканци заговарају краћење програма помоћи за 40 милијарди долара. Демократе се противе и бране државна издвајања аргументом да „маркице за храну“, не омогућавају само сиромашнима да преживе, већ сваки долар инвестиран у бонове генерише девет америчких долара у пољопривреди. Наиме, захваљујући боновима, четири милиона грађана успева да пређе границу сиромаштва, уз то и мали пољопривредници и супермаркети профитирају од промета намирницама.
При томе, не ради се само о набавци било какве хране, упозорава Скот Даглас. „Треба имати у виду да ће краћењем програма сиромашни јести било шта, укључујући и нездраву храну.“ Другим речима, поред глади великог броја грађана, америчке власти мораће да се суоче и са проблемом угроженим здрављем сиромашних грађана. Оптерећење здравственог система, у том случају, биће неминовност.
Шта ће бити са програмом „Бонови за храну“ још увек је неизвесно. Даглас не сме ни да помисли, шта би се догодило, када те помоћи више не би било. А шта би тек о том сценарију рекли најугроженији?
(Дојче веле)
