Pročitaj mi članak
Русија гради своју позицију испоручиоца земног гаса за Европу. Изградњом гасовода Јужни ток, Москва умањује своју зависност од транзитне земље – Украјине и подрива европски пројекат – Набуко.
Владимир Путин долази лично. За председника који је успон Русије у енергетску супер силу прогласио главним задатком, у петак (7.12.) ће бити постављен још један путоказ на том путу. Тога дана ће у близини туристичког места Анапа на обали Црног мора, бити постављене прве цеви Јужног тока. Оне ће најпре 900 километара ићи под водом, а у близини бугарске луке Варне излазе на површину. Одатле би руски гас требало да протиче преко Србије, Мађарске и Словеније, све до Италије.
Путин са партнерима из конзорцијума Јужни ток
Овај пројекат вредан милијарде реализује руски енергетски концерн Газпром који са 50 одсто учествује у конзорцијуму Јужног тока. Даљи власници су италијански концерн ENI са 20 одсто, француски EDF и немачки Винтерсхал – сваки по 15 процената. Председник надзорног одбора конзорцијума је бивши градоначелник Хамбурга Хенинг Фошерау. Према званичним наводима, пројекат би требало да буде завршен до краја 2015, а онда би годишње њиме требало да се транспортује до 63 милијарде кубних метара гаса.
Нова стратегија Газпрома
Реч је о готово истој количини гаса која тренутно, преко Украјине, долази у Европу. Украјина је до сада била главна транзитна земља за руски гас. Преко гасовода који су постављени још у време Совјетског савеза, у Европску унију је стизало око 80 одсто извезеног гаса из Русије.
Али та су времена прошла. Роланд Гец који је годинама у берлинској фондацији „Наука и политика“ био стручњак за Русију, указује да је реч о „новој стратегији“ Газпрома. Циљ тог енергетског концерна под контролом руске државе јесте да се „под водом, гасоводима, заобиђу транзитне земље“.
Као први пројекат 2011. је реализован пројекат Северни ток, који руски гас преко Балтичког мора транспортује директно за Немачку. Јужни ток представља други корак, у правцу југа, указује Гец. На географској карти, ти нафтоводи изгледају као маказе у којима се налази Европа.
Сумње у економичност
У новим брошурама конзорцијума Јужног тока, Украјина се уопште не спомиње. Минулих година су руске испоруке гаса за Европу више пута прекидане зато што су се Русија и Украјина спориле око цене гаса. Украјина себе види као жртву нове руске енергетске политике зато што ће изгубити приходе од транзита.
Ипак, економичност пројекта Јужни ток је спорна. Са планираних 16 милијарди евра, Јужни ток је дупло скупљи од Северног тока. Украјинска влада стога указује да би модернизација већ постојећег нафтовода са 4,5 милијарди евра била знатно јефтинија.
Нејасно је и како ће се убудуће развијати ситуација када је реч о потражњи руског гаса. „Јужни ток се гради у тренутку када је европско тржиште гаса на прекретници“, каже Роланд Гец. „Потражња и даље расте, како се и прогнозирало, а разлог за то јесте да би нови извори енергије, као што је биолошки гас, тржиште учинили нетранспарентним“, оцењује тај експерт. Русији је то познато и у Кремљу су оптимисти. „Чак и ако би се потражња смањила, доћи ће боља времена“, изјавио је овог лета Владимир Путин.
(Роман Гончаренко / Мирјана Кине-Вељковић – Дојче веле)
