Франкфурт, Хајделберг – Док председник немачког Бундестага Норберт Ламерт настоји да до петка све посланике који су отишли на летњу паузу окупи у парламенту како би гласали о трећем пакету финансијске помоћи Грчкој, немачки медији, коментатори и стручњаци увелико расправљају да ли је својим бескрупулозно тврдим ставом у преговорима са Атином званични Берлин заправо само себи учинио више зла него добра. Поједини медији се питају да ли је спасавањем евра Берлин убио принципе Европске уније, али и дугорочно начинио огромну штету свом имиџу у Европи и свету. С друге стране, тиражни медији попут таблоида „Билд” радују се што имају „гвоздену канцеларку”, али критикују власт што није издејствовала „грегзит” (излазак Грчке из еврозоне), што је овај лист месецима отворено заговарао.

Чињеница да су на преговорима у Бриселу немачка канцеларка Ангела Меркел и министар финансија Волфганг Шојбле отворено заговарали „грегзит” и нису показали много милости према Грцима, за поједине аналитичаре више је штетило Немачкој него што јој је уштедело новца.

„Немачка влада је за један викенд уништила седам деценија послератне дипломатије”, истиче лево оријентисани политички магазин „Шпигл”, док и коментатор конзервативног дневног листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг” Матијас Милер признаје да „постоји фина граница између спасавања и кажњавања Грчке, а оне ноћи (између недеље и понедељка) та граница је нестала”.

Како истиче „Зидојче цајтунг”, дневник који идеолошки припада левом центру, све што су чинили канцеларка и њен министар финансија само је уништило имиџ Немачке у Европи, што ће Берлин морати скупо да плати.

„Меркелова је успела да оживи имиџ ружне, шкрте и безосећајне Немачке, имиџ који је почео да бледи”, истиче коментатор „Зидојче цајтунга”. „На сваки цент помоћи Грчкој, који су Немци покушали да сачувају, мораће још два, три пута више да потроше како би поново исполирали свој имиџ.”

Према речима немачког историчара и новинара Нилса Минкмара, мучни преговори у Бриселу изгледали су као да их воде неке бирократе а не дипломате. Према његовом мишљењу, да је неко заиста професионално изложио немачки став, можда не бисмо тако страховито били против њега.

И Констанца Штелценмилер, бивша уредница недељника „Цајт”, а сада сарадница вашингтонског института Брукингс, сматра да је овом „комуникационом катастрофом” Немачка прокоцкала огроман степен популарности коју је имала. Немачки локални медији указују да је Немачка, пре само две године, у истраживању Би-Би-Сија, била најпопуларнија земља на свету, за коју је гласало 59 одсто испитаника широм света. Том њеном имиџу је допринело то што је стекла статус економске силе, што није била превише ратоборан дипломатски џин, али и освајање Светског првенства у фудбалу. Све то је поприлично ублажило претходни имиџ хладне нације. Све до минулог викенда.

Иако Берлин у свом тврдом ставу према Атини има и доста присталица у Европи, према мишљењу Штелценмилерове, недостатак очигледне емпатије (према Грцима) нанео је немерљиву штету.

„Волела бих да је немачки став више сагледао чињеницу да су обични Грци претрпели више него остали у Европи”, истиче она и додаје да је ценкање у Бриселу било „невероватно ружно”, те да је „обема странама нанета огромна штета, укључујући и став Немачке као бенигног хегемона”. „Меркелова често заборавља да је на светској сцени. Често може да се стекне утисак да она говори само присталицама своје странке, а да свима осталима у Европи поручује ’узми или остави’.”

Бивши шеф немачке дипломатије Јошка Фишер сматра да је грчка криза била повод за рађање национализма, а да је Меркелова пропустила шансу да искористи своју значајну моћ да убеди Немце да зарад Европе не гледају само у своје џепове.

„Она се није расправљала или деловала као политичар, већ као књиговођа”, истиче Фишер.

Читаоци „Зидојче цајтунга” у онлајн анкети такође су истакли да су немачки званичници били преоштри. Можда су најсаркастичнији приказ тога како грчку кризу сагледава немачко јавно мњење приказала двојица комичара у заједничком видео-клипу, под називом „Наши драгоцени немачки еври”. Они су направили скеч у којем двојица Немаца, обучени у беле баде-мантиле док уживају у хотелским собама за време годишњег одмора, разговарају телефоном о решавању грчке кризе користећи наслове и цитате из најтиражнијег таблоида „Билда” као и појединих жестоких заговорника „грегзита”.

„Мислим да ми Немци морамо да будемо питани ако желе да наставе да плаћамо”, виче један, док му други одговара: „Продајте ваша острва, ви банкротирани Грци… и Акропољ такође!” У скечу, који већ има више од милион прегледа на „Јутјубу”, следе наслови све суровији према Грцима, а видео ових комичара се завршава поруком: „Овог лета ми Немци имамо историјску прилику – да се једном не понашамо као се..оње.”

Немци против „грегзита”

Франкфурт, Хајделберг – Насупрот Шојблеу који је заговарао „грегзит”, Немци у најновијим анкетама већински истичу да су против избацивања Грчке из еврозоне. У прекјучерашњем истраживању јавног мњења „Дојчланд тренд”, који редовно спроводи први канал немачког јавног сервиса АРД, 62 одсто испитаника је рекло да жели да Грчка остане у зони заједничке европске валуте, док је 32 одсто испитаника било против. Ово је значајна промена у немачком јавном мњењу, будући да је пре две недеље грчки премијер Алексис Ципрас најавио референдум о прихватању услова кредитора, на исто питање о останку Грчке у еврозони 45 одсто Немаца се изјаснило за, а 45 одсто против. Споразум је очигледно довео до промене мишљења Немаца, који већински (57 одсто) мисле да је договорени пакет мера поштен, док за 17 одсто испитаника он није отишао довољно далеко, а само 13 одсто сматра да су услови за помоћ Атини преоштри.

(Политика)

Ознаке: Грчка, Немачка