Прочитај ми чланакНемци се спремају за сценарио у којем им Владимир Путин заврће вентил за гас. И без тога их чека зима током које ће морати да штеде енергенте, седе у хладнијим становима и мање возе аутомобиле, па подршка санкцијама против Русије опада како криза стиже до сопственог буђелара
Немачка јавност недавно је сазнала да је Бундесвер у тако рђавом стању, да му осим хеликоптера и тенкова недостаје и баналних ствари попут панцирних прслука и топлог доњег веша. Ово потоње – дакле гаће – испоставља се као посебан проблем јер немачка војска, према плановима НАТО-а, треба да пошаље још 15.000 пешадинаца махом на исток Европе и Балтик да би се ојачала одбрана од руске претње.
Немци имају извесних историјских искустава са ратовањем против Руса без одговарајућих дугачких гаћа. Са друге стране, ових дана им прети нешто са чиме немају искуства – да им Русија сасвим обустави доток гаса.
Редовни и политички ремонт
У понедељак (11. јул) почели су редовни летњи радови на одржавању Северног тока 1, гасовода који подно Балтика директно спаја Русију и Немачку, као традиционално највећег добављача и најбољу муштерију. Од министара до водећих пера немачке штампе, сви се питају – да ли ће редовни радови прерасти у политичке радове? То јест, да ли ће Кремљ, под некаквим техничким изговорима, увести тихи ембарго на гас?
Та страховања у Москви одбацују, кажу, сваког часа са сервиса из Канаде треба да се врати једна Сименсова турбина, па ће гаса бити чак и више. А опет, не би био први пут да Владимир Владимирович Путин користи енергенте као оружје.
Упаљени црвени аларми
Како било, у Немачкој су упаљени црвени аларми. „Зима долази“, као да одасвуд бруји мото чувене серије „Игра престола“, па би земљу требало спремити за навалу белих ходача.
Велики планови укључују набавку више гаса из Норвешке, течни гас из Катара, али то је све на дугом штапу. Брзински се враћа угљу за производњу струје, како би се гас причувао за грејање и топлу воду јер га користи скоро половина домаћинстава.
Влада социјалдемократе Олафа Шолца, те Зелених и Либерала, тако је принела амбициозне планове о заштити климе на жртвени олтар санкција Русији.
Али, чак ни то не би било довољно ако би Путин заврнуо вентил. Јер, удео руског гаса и даље је око 35 одсто (пре руске инвазије на Украјину био је чак 55 одсто) па народу изгледа нема друге него да штеди или да на штедњу буде приморан.
Кратко и млако туширање
Коме није јасна најава добављача гаса да ће овај енергент бити два до три пута скупљи, њему у помоћ прискаче министар економије Роберт Хабек (Зелени) саветом да се краће и хладније тушира. „У животу се нисам туширао пуних пет минута. Туширам се брзо“, отворио је Хабек пучанству врата своје туш-кабине у једном разговору за „Шпигел“.
Таблоид „Билд“ се одао истраживачком новинарству, утврдивши да се две трећине Немаца тушира свакодневно, у просеку од осам до дванаест минута. И још се таблоид распитао код неколицине политичара, између осталог код старог либералног вука Волфганга Кубицког (70) који им је рекао: „Роберт Хабек може слободно да се тушира кратко, колико год мисли да је исправно. Ја свакако не гледам на сат кад сам под тушем. Туширам се док се не истуширам“, рекао је он.
Штедња је већ почела
Низ локалних самоуправа најавило је да ће можда бити ограничења температуре у становима. Потез је већ повукао концерн „Воновиа“ који у Немачкој држи пола милиона станова и издаје их под кирију. Код њих ће ноћу максимална температура бити највише 17 степени, дневна температура и топла вода остају по вољи станара.
„Ако Немачкој буде заврнут гас, приватна домаћинства спадају у посебно заштићене муштерије – код њих би се тек на крају уводиле рестрикције“, појаснили су из немачке Конференције градова за агенцију дпа. Кажу, локалне самоуправе гледају већ да штеде, рецимо тако што искључују топлу воду у административним зградама или гасе клима-уређаје.
Потенцијални губитак од 200 милијарди евра
Утолико се више плаше у привреди, која би прва остала без гаса. То би најжешће погодило хемијску индустрију, трећу највећу извозну грану после аутомобила и машина. Хемијски концерни троше петнаест одсто гаса који се допреми у Немачку. На берзи се прибојавају губитака од чак двеста милијарди евра за немачку економију.
Док се коментатори штампе споре колико економски рат са Русијом уопште има смисла, грађани већ осећају да им се тање џепови због опште инфлације какве није било четири деценије.
Прошле седмице је анкета јавног сервиса „Дојчландтренд“ показала да опада подршка санкцијама, посебно ако се питање постави хипотетички. Тако свега 57 одсто људи подржава санкције уколико то води поскупљењу енергената и трошкова живота.
Значајан пад благостања
Највећи број аналитичара верује да Путин ипак неће отићи тако далеко. Путин је, кажу, попут шахисте који зна да не може да одигра највећи адут већ сада. Снабдевање гасом је његова најбитнија полуга.
Али, у једном коментару радија „Дојчландфунк“ износи се песимистична процена: „Може се предвидети да ће држава морати да издвоји много новца да би заштитила грађане и предузећа од поремећаја на тржишту гаса. Али не би требало гајити илузије: енергетску кризу ће Немачка платити значајним падом благостања – чак и ако би се Путин на крају одлучио да не заврне гасни вентил.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 13, 2022
