Прочитај ми чланак
(protest.ba, Бета)
Исланђани су успели да покажу да постоји начин обрачунавања са системом, који тлачи и поиграва се кризама, дајући лекцију из демократије целом свету. Ваљда зато ништа о свему томе нисмо знали, нити су се креатори истина потрудили да нам јаве.
Исланд је обуставио преговоре о чланству с Европском унијом јер нова влада десног центра, нарочито после наглог опоравка исландске економије и због кризе унутар ЕУ, не види предности чланства у ЕУ и зато, после расправе у парламенту, кабинет десног центра у Рејкјавику намерава да о томе сазове референдум.
То је, дошавши у Брисел, Европској комисији ставио до знања нови шеф исландске дипломатије Гунар Браги Свеинсон, нагласивши да су обе коалиционе странке у влади у кампањи за недавне изборима на којима су победиле, истицале да Исланд не треба да уђе у чланство ЕУ.
Свеинсон је рекао да Исланд и на друге начине може проширивали везе с ЕУ, а не само кроз пуно чланство.
Никаквих вести са Исланда, је ли? Како то да се прекида програм чак и кад муха пролети у, рецимо, Египту али немамо ниједне ударне вести о томе шта се дешава на Исланду?
А на Исланду, људи су натерали владу да поднесе оставку, главне банке су национализоване, одлучено је да се не плаћа дуг Великој Британији и Холандији, због очајне државне финансијске политике, а окупљено је и јавно вијеће које саставља нови устав. И све наведено је урађено на потпуно миран начин.
Цела револуција против сила које су креирале актуелну глобалну кризу спроведена је тихо и то је ваљда разлог што о свему није брујала јавност, нити је цела ситуација ескалирала у медијима током протекле две године.
А шта би се десило кад би се и остало становништво Европске уније послужило овим примером? Шта би се десило кад би становништво Сједињених Америчких Држава узело исландски преврат за шаблон деловања?
Сажетак чињеница о револуцији на Исланду
Главна државна банка је национализована 2008. године. Исландска валута Крона је девалвирана, а берза обустављена. Земља је у банкроту. Грађани су протестовали испред парламета и успели су се изборити за нове изборе због чега су премијер и цијела влада поднели оставку.
Земља је у очајној економској ситуацији. Законодавац предлаже исплату дуга Великој Британији и Холандији кроз рате од 3,500 милиона еура, које ће током наредних 15 година Исланђани плаћати на месечној бази, са каматом од 5,5%. Исланђани излазе на улице 2010. године, и захтјевају референдум.
У јануару 2010. године, председник оспорава даље плаћање дуга и најављује народни митинг. У марту је на референдуму гласовима 93% Исланђана донесена одлука отказивања исплате дуга. У међувремену, влада је иницирала истрагу којом ће пред лице правде бити изведени одговорни за кризу у земљи, а многи високи званичници и банкари су похапшени.
Иако је европски комесар за проширење Штефан Филе рекао да је то „за њега лично тешко да прихвати“, он је нагласио да је Европска унија спремна да настави преговоре, уз опаску да је „ниво усаглашености Исланда са прописима ЕУ сада већи него у неким чланицама Уније“.
Међутим, у ситуацији кад се привреда неочекивано брзо опоравља после кризе и слома банкарског система Исланда 2008, изгледа да Рејкјавик рачуна на обнову тешње сарадње с Америком, која је раније имала велику војну базу на Исланду, што је Исланђанима био извор знатних прихода, док истовремено тежи и великом проширивању сарадње с Кином.
Исланд је прва европска земља која је недавно с Кином успоставила зону слободне трговине.
Интерпол издаје наређење које све увезане у криминалну хоботницу тјера да напусте земљу.
Током ове кризе изабрано је вијеће које ће исписати нови Устав, а на основу сазнања искушених у претходном периоду, а који ће бити замена за дотадашњи (копија Устава Данске).
Од 522 кандидата је изабрано 25 грађана који нису имали никакве везе са политиком. Све што је требало за кандидатуру је пунољетство и 30 различитих потписа.
Уставно вијеће је почело рад у фебруару 2011. године, да би презентирало шаблон заснован на препорукама добијеним од различитих скупштина из целе земље.
Предложени устав мора одобрити и усвојити важећи Парламент као и онај чији ће састав бити познат након наредних избора легислативних.
Шта су Исланђани урадили – мирним путем – натерали су целу владу да поднесе оставку – наационализирали су банке – изгласали референдум како би грађани одлучили о економској будућности – позатварали одкговорне за кризу – исписали нови властити Устав
Да ли су нас медији о овоме икада информисали?
Да ли је иједан политички програм на радију или телевизији направио барем коментар или анализу овог решења?
Не! Исланђани су нам успели показати да постоји начин обрачунавања са системом, који тлачи и поиграва се кризама, дајући лекцију из демократије целом свету.
Ваљда зато ништа о свему томе нисмо знали, нити су се креатори истина потрудили да нам јаве.
