Pročitaj mi članakSAD vide ono što se dešava u Ukrajini kao šansu da podsete svet na njenu pobedu u Hladnom ratu, piše Frenk Furedi za Spiked. Sve se radi o nostalgiji za vremenima kada je Zapad nešto značio, objašnjava autor članka.
Америка жуди за западним јединством и заједничком сврхом која једноставно више не постоји.
Чим је Русија покренула операцију у Украјини, амерички политичари су одлучили да ову трагедију претворе у прилику да ојачају опадајућу репутацију Вашингтона као глобалног хегемона.
Они су видели оно што се дешава у Украјини као шансу да надокнаде штету коју је Америка учинила својим понижавајућим изласком из Авганистана.
Шанса да подсете свет на некадашњу славу своје земље као суперсиле која је победила у Хладном рату. Зато је, у говору који је председник Бајден одржао пословним лидерима у марту, рекао: „Постојаће нови светски поредак и ми га морамо водити. Морамо ујединити остатак слободног света“.
У ствари, изгледа да амерички политичари настоје да оживе сам Хладни рат, укључујући и залагање за нову верзију старе стратегије обуздавања – као да би мобилизација западног света да изолује Русију могла на неки начин ојачати америчко право на светско лидерство.
Баш овог викенда је, на пример, амерички секретар за одбрану Лојд Остин рекао да је циљ Вашингтона да „ослаби” Русију тако да више нема снаге да задире у суседне државе.
У оваквим коментарима тешко је не приметити покушаје Сједињених Држава да оживе дух Хладног рата. Као што је The New York Times писао раније ове недеље, Бајденова администрација постаје све искренија у погледу будућности коју жели да види, а то је „година сталног ривалства са Москвом за моћ и утицај — ривалство које помало подсећа на оно што је председник Џон Кенеди назвао „дуга мрачна борба“ из доба Хладног рата.
Приче о новом хладном рату сада долазе одасвуд. „Крај првог хладног рата показао се као фатаморгана“, написао је Стивен Коткин у Forin Affairs. „Неки стручњаци сада гледају на тренутне тензије као на нову фазу Хладног рата која се никада није завршила“, написао је Робин Рајт у Њујоркеру.
„Колико смо се брзо вратили на хладноратовско непријатељство“, резимирала је историчарка Мери Елис Сарот у Њујорк тајмсу.
Али аналогија са Хладним ратом не објашњава у потпуности тренутну геополитичку реалност. Конкретно, то замагљује најзабрињавајућу карактеристику сукоба у Украјини — Тај рат није хладан него врућ.
Вреди подсетити да је Хладни рат заправо спречио вруће сукобе у Европи. Историчар Џон Луис Гедис је чак описао период хладног рата као „дуги мир”.
Постојали су добри разлози за одржавање мира и стабилности који су владали у Европи у другој половини двадесетог века. Претња нуклеарног уништења спречила је Сједињене Државе и Совјетски Савез да нападну једни друге.
А ове две доминантне суперсиле су подредиле сукобе унутар својих савеза, као што је онај између Француске и Немачке, већој равнотежи утицаја између Истока и Запада.
Дакле, током неколико деценија Хладног рата, глобални систем је био релативно стабилан. То се не може рећи за савремени мултиполарни свет.
Нови однос снага још није успостављен. За почетак, данас је у игри више великих играча, сваки са својим интересима, него што је то било 1950-их.
Кина и Индија заузимају важно место међу њима. А земље Азије, Блиског истока и Латинске Америке тешко да ће пристати на улогу споредних ликова у новој драми хладноратовских размера.
Аналогија хладног рата једноставно се не уклапа у данашњу реалност. Било би много разумније повући историјску аналогију између данашњег дана и година које су претходиле избијању Првог светског рата.
Одлике тог периода биле су економско ривалство и политички сукоби. И није било јасно како ће различите земље бити распоређене међу савезима у случају рата.
Када је избио рат 1914. Италија је још увек била део Тројног пакта са Немачком и Аустроугарском. Иако је у почетку покушавала да остане неутрална, Италија је 1915. ипак објавила рат Аустроугарској.
Сједињене Америчке Државе такође нису у почетку учествовале у том сукобу, али су у априлу 1917. објавиле рат Немачкој.
Вреди напоменути да је данас ситуација још компликованија. Вашингтон може покушати да изолује Русију, али ефикасност било које стратегије обуздавања зависиће од одговора Кине, Индије и других земаља у свету у развоју.
Ни садашње јединство западних сила можда неће дуго трајати. Оклевајући одговор Немачке на захтеве за оштријим санкцијама Русији и за испоруку оружја Украјини показује колико је западни савез данас крхак.
На много начина, хладноратовска нервоза коју показују амерички политичари и коментатори представља својеврсно испуњење њихових тајних жеља.
Они жуде за данима када су идеје Запада заиста биле важне. Када је уживао невиђени ниво легитимитета јер је изгледао добро на позадини Совјетског Савеза.
Било је лако повући јасну линију између „империје зла“ коју предводи Москва и слободних демократија предвођених Вашингтоном. Укратко, Хладни рат је омогућио Западу да осети свој морални ауторитет.
Али то је било давно. Данас Запад као идеја игра много мање значајну улогу. А западни савез, овакав какав постоји, више не пројектује готово никакав морални ауторитет, па показује разједињеност и иде у дефанзиву када се суочи са противницима западног начина живота.
Зато су амерички политичари толико задубљени у фантазију о новом хладном рату. Осећају носталгију за временима јединства Запада – ером када је Запад нешто значио.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 7, 2022
