Pročitaj mi članak

Ne smeta im ukrajinska kriza – na ekonomskom forumu u Rusiji više od 90 država

0

Predstojeći Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu (SPIEF) sasvim slikovito je Zapadu pokazao da se zavarava misleći da su oni ceo svet. U uslovima ukrajinske krize i najoštrijih sankcija ikad koje je 35 zemalja Zapada uvelo Rusiji, prisustvo ekonomskom forumu u Peterburgu sredinom juna već je potvrdilo više od 90 država.

Већ тај податак сам довољно говори какво је већинско расположење у свету, какав је њихов став о санкцијама, али и о томе у ком правцу се креће свет.


Тим пре што се само месец дана по отпочињању руске специјалне војне операције у Украјини позиву за учешће на СПИЕФ-у одазвало 69 држава, међу којима су и Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Немачка, Француска, Јапан, Кина, Индија, Србија. У међувремену их се пријавило још више од 20. За сада.

Више од 90 држава на форуму у Русији

„Важно је створити повољне услове за реализацију заједничких пројеката и обезбедити подршку иницијативама пословне заједнице. Супротно одређеним околностима, учешће на СПИЕФ 2022. је потврдило више од 90 земаља. Бројке су заиста импресивне“, био је коментар сарадника руског председника Антона Кобјакова.

Он је оценио да форум који се одржава 25. пут, сваке године прима представнике из више од 140 земаља, и да ни ова неће бити изузетак, јер се динамика потврђивања учешћа није променила.

По оцени економисте Мирослава Јовановића, професора Института за глобалне студије Универзитета у Женеви, те бројке у околностима какве имамо значе оно што не може да се види у западним медијима, пре свега да 70 одсто држава у свету није увело санкције Русији.

Ко је следећи

То што је у међувремену расте број земаља које су се пријавиле за учешће на економском форуму , по његовој оцени је, колико то чудно звучало, логична последица западних санкција уведених Русији. Многе земље се, како каже, с правом питају ко је следећи. Он подсећа да су Ирану пре неколико деценија замрзли средства и нису их још вратили, али да се сада први пут дешава да замрзнута средства хоће да узму и искористе их без сагласности власника и без међународне, јавне отворене процедуре.

„Ако су средства која су замрзнута у неку руку отета, а зарађена су на легалан начин, питају се шта је сада на реду и да ли треба створити неки нови глобални међународни систем и финансијски и трговински и неку нову валуту. Сада је време за тражење тога“, каже Јовановић за Спутњик подсећајући да се светски монетарни систем од прошлог века мења отприлике на 30 година.

Систем умро са санкцијама Русији

Он сматра да је систем који важи од 1971. са доларским стандардом умро оног тренутка када су на Западу замрзнута легална руска средства. Сада је велика бојазан широм света шта ће даље да се дешава и форум у Санкт Петербургу је, како каже, једна од могућих трибина на којој земље могу да кажу своје мишљење, а да нису под притиском великих финансијских моћника.

 Запада, као и раније имати представнике око 140 земаља

На питање каква је порука послата Западу тиме што се међународни форум одржава у неизмењеном формату, као да украјинске кризе и санкција нема, наш саговорник каже да је СПИЕФ не само доказ него и део приче о мултиполарном свету који незаустављиво настаје.
„Порука је та да постоји жеља за алтернативом и да учесници форума истражују могућности ко са њима жели да ради и разговара на неки други начин. Јесте да на Западу имају изузетно велику моћ да притискају, али она није апсолутна. Када гледате развијене земље окренуте Западу, каква је Израел, или врло економски снажна Турска, које нису увеле санкције, да не спомињемо читав низ азијских земаља, међу којима моћну Кину и Индију порука им је – опростите, нисте ви једини судија у овој економској утакмици на глобалном нивоу“, каже Јовановић.

Нова стварност

Он истиче да је Запад са пуним правом економски засниван на конкуренцији – дајте боље, дајте јефтиније, дајте нешто што мање троши ресурсе, правите иновације. Разговори и договори на форуму у Санкт Петербургу, по његовом мишљењу, су шанса за могућност да се иде ка креирању неке нове стварности, да ли нове валуте, или новог начина коришћења постојећих валута, нечега што би значило економску, финансијску, енергетску, у крајњем и политичку конкурентност.
То да конкуренција важи за друге, а ако погађа нас онда не долази у обзир и можете само да користите наш новац, наш систем за трансфер новца… је време које остаје за нама, сматра наш саговорник.