Odluka samita NATO u Varšavi da se rasporede bataljoni u Poljskoj i baltičkim zemljama nije provociranje novog Hladnog rata nego mudra politika, ocjenjuje Dojče Vele. Sada su frontovi jasni, navodi se u komentaru, dodajući da samitom u Varšavi NATO šalje poruku Kremlju „dovde, i ni korak dalje“.

„НАТО звецка оружјем, али веома тихо. Јер, ако размишљамо у војним категоријама, четири батаљона на источним границама нису никаква пријетња за далеко јаче руске трупе. У Москви нико неће штрецнути што су појачане трупе НАТО у сусједним земљама„, наводи ДВ.

У НАТО-у, како се додаје, нико није очекивао да ће овиме уплашити Русију, већ се прије свега радило о демонстрацији заједништва.

„НАТО разумије ваше бриге – то је порука балтичким земљама, које су биле дио Совјетског Савеза, као и државама бившег Варшавског пакта“, оцијенио је новинар Дојче Велеа.

Према његовим ријечима, нико озбиљан у Алијанси не верује да Русија планира да нападне данашње чланице НАТО или да дјела „хибридно“ користећи војнике без обејлежја као у Украјини.

Према логици НАТО, сматра Бернд Ригерт, руски предсједник Владимир Путин има другачије циљеве, односно он жели да утврди свој утицај у Украјини, Белорусији, Грузији, Молдавији, Азербејџану и Јерменији.

„И у томе је успио. Белорусија је савезник. Остале државе су уплетене у конфликте чијем је распламсавању Москва одлучујуће допринјела. Уз те ‘замрзнуте’ сукобе ниједна од ових земаља не може постати чланица НАТО. Тај терен остаће Алијанси недоступан годинама, ако не и деценијама“, оцјењује се у тексту, уз констатацију да, тако треба „читати“ и недавну посјету Путина Финској.

„Москва је ставила до знања Финцима, који повремено очијукају са НАТО-ом, да имају веома, веома дугу границу са Русијом, границу која се може испоставити као крхка. НАТО, с друге стране, самитом у Варшави шаље поруку Кремљу ‘довде, и ни корак даље. У томе учествују и западне чланице за које претња није директна“, наводи се у коментару.

Путину, до сада, како је нагласио, није пошло за руком да подијели Алијансу.

„Ракетна одбрана о којој се, такође, прича у Пољској уосталом и није оружје којим може да се звецка. Технички није у могућности ни да заустави руске интерконтиненталне ракете. Тај је одбрамбени систем одговор на пријетњу из Сјеверне Кореје и Ирана. И наравно да у Кремљу то добро знају, иако јавно тврде друкчије“, наводи ДW.

Како су те ствари разјашњене, сматра новинар Дојче велеа, новом дијалогу НАТО-а и Русије више ништа не стоји на путу.

„Треба поново оживјети савјет НАТО-Русија“, оцијенио је Ригерт додајући да Путин „вриједно телефонира“ с предсједницима САД и Француске, Бараком Обамом и Франсоа Оландом, као и са њемачком канцеларком Ангелом Меркел.

Дијалог на највишем нивоу, како је нагласио, већ се одвија.

„То је и неопходно јер државе НАТО и Русија имају и заједничке политичке интересе у конфликту у Сирији, одбрани од исламистичког терора, развоју у Авганистану или Ирану. О економским интересима да и не говоримо. Ствари ће после варшавског самита бити на свом мјесту, а двије стране упућене да разговарају на темељу реалне политике“, наводи се у тексту.

Жртве ове, како каже, „двоструке игре Алијансе“, односно „тихог звецкања оружјем и дијалога“, најприје су Украјинци и Грузијци, они морају, како се додаје, да се помире са тим да НАТО, што се тога тиче, ништа не може или неће да предузме.

Oznake: NATO, oružje