Прочитај ми чланак
Брисел – Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен сматра да ће се и нова коалициона влада у Београду уверити да будућност Србије лежи у евроатлантским
„Ја бих веома волео да дође до напретка у односима Србије са Европском унијом и у том циљу је такође од суштинског значаја да Србија сагледа да је нужно наћи конструктивно, политичко решење за Косово“, истакао је Расмусен у интервјуу агенцији Бета.
Челник НАТО каже да на Западни Балкан гледа „као на један незавршени посао“.
„После краја хладног рата смо успели да поново ујединимо Европу, кроз сарадњу ЕУ и НАТО смо створили потпуни трајни мир… Али и даље нам недостаје нешто на Западном Балкану и многе земље региона теже томе да постану не само чланице ЕУ, већ и НАТО“, рекао је Расмусен и додао да „кад се погледа на географску карту, мисли да Србија припада тој заједници народа који теже уласку у редове ЕУ и можда такође НАТО“.
На питање како гледа на то што ће у новој влади Србије бити и странке које нису наклоњене јачању веза са НАТО и да ли можда страхује да то може довести у питање даље односе НАТО и Србије Расмусен је одговорио да „у потпуности поштује оно што ће, на крају крајева, бити одлука самих Срба“.
„Нико није присиљен да постане члан НАТО, мада су многе земље у Европи ушле у НАТО јер је то био најуспешнији војни савез, добар за безбедност и одбрану, али и добра снага кад је реч о остваривању реформи војних структура“, додао је.
Расмусен је навео да је НАТО покренуо нови концепт који зове „мудра одбрана“ и који се састоји од удруживања и заједничког коришћења средстава, јер је појединачним државама све теже да свака засебно набављају скупу опрему нагласивши да верује да би „Србија такође могла имати користи од тога“.
Расмусен је рекао да разуме да у Србији „можда постоји одређена суревњивост у односу на НАТО, имајући у виду историју“.
„Ја разумем осећања и бригу, али такође сматрам да Срби желе напредак и да гледају у будућност, уместо у прошлост… И то је и мој позив да удружимо труд да се оствари напредак на Западном Балкану, кад је реч о економији и кад је у питању безбедност“, рекао је генерални секретар НАТО.
На питање да ли у НАТО постоји можда нека забринутост због чињенице да неки од будућих партнера у српској владиној коалицији желе тешње односе с неким другим светским силама, изван НАТО и западног савеза, као што су то Русија или Кина и друге, Расмусен је ставио до знања да поново жели да нагласи да је то „потпуно суверена одлука сваке нације“.
„Ми снажно верујемо у темељно начело да свака појединачна, суверена нација има право да одлучи о склапању савезништва с неким“, истакао је
„Мада, кад то кажем, а погледам географски положај Србије, мислим да је разумно Србију видети у западнобалканском контексту и као земљу која ће бити будућа чланица Европске уније“, додао је Расмусен.
На питање да ли сматра да Србија можда може бити оштећена ако жели да уђје у ЕУ, а можда не буде желела да постане чланица НАТО Расмусен је поновио да је „могуће бити члан ЕУ, а не и НАТО, јер је 21 држава чланица обе ове организације, а у ЕУ има чланица које нису у НАТО, мада све оне имају снажне партнерске односе с Атлантским савезом“.
„Ту је, међутим, једна веома важна ствар, а то је да би нека земља кандидат постала чланица ЕУ, она мора испунити низ мерила која су веома подударна с мерилима нужним да се постане члан НАТО“, додао је.
Та мерила и услови се, према речима генералног секретара НАТО, „допуњавају, па кад нека земља оствари мерила да постане чланица једне од ових организација, учинила је тиме такодје веома важан корак да удје у редове и оне друге организације, под условом да то жели, јер је то суверена национална одлука“.
Расмусен је у интервјуу Бети рекао да је „могуће“ да нека земља буде чланица ЕУ а да није пуноправни члан НАТО, да уједно буде чинилац стабилности и мира и да има одличне везе с Атлантским савезом кроз Партнерство за мир или на други начин.
„Да, то је могуће, јер има чланица ЕУ које нису чланице НАТО, али ја сам употребио израз евроатлантске интеграције зато што бих јако волео да дође до јачања веза измедју Србије и НАТО“, навео је челник Атлантског савеза.
„НАТО је био јемац мира и стабилности на Западном Балкану за последњих десет година, а на Косову је то чинио на непристрасан и статусно неутралан начин на добробит свих, укључујући српску заједницу и надам се да ће то уважити Срби, укључујући људе у Србији“, додао је Расмусен.
На питање како гледа односе Србије и НАТО кроз Партнерство за мир и постоје ли поља на којима се та сарадња може даље подстаћи и поспешити, Расмусен је узвратио да се више може учинити кроз обуку, образовање и вежбе.
„Сви уважавају чињеницу да НАТО има веома високе стандарде и да је НАТО најснажнији војни савез у свету, тако да мислим да је поштено рећи да можемо подићи тај стандард кроз сарадњу НАТО војних снага и српских војних снага“, рекао је и додао да је сарадња могућа и када је у питању модернизација опреме.
Упитан какви су изгледи да Црна Гора, Македонија и Босна и Херцеговина напредују ка тешњим односима и можда почну и преговоре о чланству с НАТО, Расмусен је одговорио да сматра да би „можда било мало прерано да се говори о датумима“.
Додао је да је кад је реч о Скопљу, НАТО још пре четири године на самиту у Букурешту одлучили, исказао спремност да почне преговоре о чланству „чим се надје обострано задовољавајуће решење око имена (с Атином)“.
„Црна Гора је остварила упечатљив напредак, Подгорици смо дали Акциони план за чланство и у том оквиру су Црногорци много шта урадили на истинском преображају свог друштва и кренули ка чланству у НАТО“, рекао је Расмусен али је напоменуо да „иако смо на правом путу“ ипак „остаје још одређени посао да се уради“.
Расмусен је рекао да је у случају Босне и Херцеговине одобрен Акциони план за чланство уз одређене услове, а то значи да се спроведу реформе на пољу војне имовине, „тако да то веома зависи од саме Босне и Херцеговине“.
Расмусен је поновио да је рано да се говори о датумима уласка у чланство. „Али, имамо веома јасну жељу да све државе Западног Балкана буду уградјене у евроатлантске структуре, укључујући, наравно, Србију“, истакао је генерални секретар НАТО у интервјуу агенцији Бета.
Расмусен је оценио да је стање на северу Косова „забрињавајуће“ и позвао све стране да нађу мирољубиво решење за тамошњи сукоб, нагласивши да се мора наћи политичко решење за Косово и да поделе Косова неће бити. Он је рекао да је „важно да се том питању приђе корак по корак, а први корак је да се оствари напредак у дијалогу Београд-Приштина под окриљем Европске уније“.
Он је поновио да је НАТО већ одложио смањење броја трупа Кфора због „ровите ситуације на северу Косова“ и да ће за неко време и даље на Косову имати између пет и шест хиљада војника.
