НАСА упозорава на велике суше и надолазеће несташице воде које би могле да изазову глобалну нестабилност.

Вода из највећих светских подземних извора црпи се толиком брзином да се не може да надокнади природним путем, упозорава водећи хидроаналитичар из НАСА-е.

Пресудне залихе воде, које у Кини, САД-у, Индији и другим великим светским економијама нестају великом брзином, а с њима и светска безбедност, пуно су слабије него ли се до сада мислило, показала је нова НАСА-ина анализа, прва такве врсте која се служила и високом технологијом и подацима добијеним из сателита.

Подземне воде из највећих водоносника, попут оног у централној долини у Калифорнији, леже испод великих пољопривредних подручја, а осамдесет посто воде црпи се због наводњавања засада. Једна трећина те воде користи се за пиће, што би значило да ће губитак таквих извора довести до драстичног повећања цена хране и саме воде, а самим тиме и до нових сукоба у областима у којима већ сада има мало воде и на другим местима створити нове тензије.

Извори из водоносника дају воду за узгој половине светских залиха хране и важан су елемент за превазилажење сушних периода каква тренутно бележе Бразил и Калифорнија. Вода из њих се испумпава у толикој количини да се не може рачунати на њихово обнављање природним путем, објавио је професор Jay Famiglietti, водећи научник за воду из НАСА-е.

„Из скоро скоро свих највећих светских водоносника на свим континентима испумпава се вода, а без подземних резервоара пијаће воде, њена глобална доступност је под ризиком, много већим него ли смо до сада мислили“, рекао је Famiglietti.

„Нестајање подземних залиха видеће се кроз падање пољопривредне и енергетске производње, што би могло довести до наглих повећања цена хране, што ће пак оставити дубоке економске и политичке последице“, додао је Famiglietti.

За анализу стања користио се нови програм „Gravity Recovery and Climate Experiment (GRACE)“, који прецизно бележи малене промене у земљиној гравитацији како би измерио капацитете подземних залиха воде.

Мисија GRACE лансирана је 2002. године, а састоји се од два мала сателита који не сликају површину земље, већ мере промене у гравитацији испод површине земље. Када дође до промене масе испод површине због смањења резервоара воде, површина земље се подигне, што омогућава сателитима да бележе промене. Користећи се другим методама други научници дошли су до истог закључка.

„Провели смо првих пет година покушавајући схватити шта тачно гледамо, једном када сам схватио да се ради о губицима у великим водоносницима, прегледао сам и остале податке и дошао до застрашујућег закључка да се ради о глобалном феномену“, рекао је Famiglietti. Подаци мерења анализе GRACE показују како се, на пример, из индијског водоспремника, који се налази на граници са Пакистаном, годишње губи 17,7 кубних километара воде од 2013. године. Из водоносника Блиског истока из којег Турска, Сирија, Ирак и Иран црпе воду годишње се губи 13 кубних километара воде.

Кина се тренутно налази усред највеће суше у последњих 60 година, а индијски бандити користе се несташицом воде како би малим, удаљеним селима, наметнули властите порезе на воду.

Из сушом погођене Калифорније и подземних базена Сакраменто и Свети Јоаким забележени су губици од 15 кубних километара воде годишње од 2011. године, што је више него ли њених 38 милиона становника користи за домаћу или пољопривредну употребу.

На испумпавање подземних вода из калифорнијске Централне долине, једног од најпродуктивнијих пољопривредних подручја САД-а, одлази готово половина целокупних губитака, стоји у анализи која се користила сателитским снимцима како одредила најугроженије светске тачке.

Иако су подземне воде изузетно важне, њихово стање слабо се прати и до сада није спроведена озбиљнија анализа њиховог стања у односу на видљиве изворе воде попут река или језера. Не постоје ни подаци о залихама светске количине пијаће воде.

„Врло мало подземних залиха воде је темељно истражено. Резултат тога је да се не зна тачан обим количина подземних вода“, рекао је професор Famiglietti.

Ситуација је најгора у земљама у развоју где се од власника поседа, били они породични пољопривредници или велике компаније, не траже никакве дозволе за бушење бунара и не пита их се колику количину воде из њих црпе.

У неким деловима Блиског истока, Африке, југоисточне Азије, постало је уобичајено бушити до неколико километара дубине како би се дошло до пијаће воде.

Сандра Постел, из National Geographic Society, похвалила је рад професора Famigliettiја.

„Без бољих процена стања и управљања подземним водама, чини се како у будућност проблема са пијаћом водом летимо на слепо, што ће засигурно деловати на пољопривредну производњу и цену воде, што ће пак потакнути грађанске немире“, рекла је Постел.

У неким земљама попут Калифорније, ове године донесени су закони који захтевају боље управљање потрошњом воде. Глобално гледано владе морају учинити много више како би се ефикасно носиле са проблемом, поготово што ће промене у клими додатно закомпликовати ово питање у годинама које долазе.

(Адванце)

Oznake: NASA, podzemne vode, svetske zalihe vode