Pročitaj mi članak
Криза у Грчкој веома погађа средњу класу. Чак и у добростојећим градским четвртима у Атини, организује се прикупљање и подела помоћи онима којима је потребна.
У Кигфисији, елегантном атинском предграђу пуном зеленила, Марија Кефала-Салматани дели животне намирнице и лекове онима којима су потребни. Та предузетница је 2003. била изабрана за одборницу у градској скупштини, обећавши да ће оформити нови дом за децу и младе са посебним потребама. Од тада су се међутим приоритети локалне управе променили: због брзог ширења економске кризе, та одборница је најпре морала да се побрине за пружање помоћи онима којима је потребна.
У почетку, највећи део суме од 400.000 евра за финансирање тих потреба, на располагање је ставила Европска унија (ЕУ). Данас се пројекат највећим делом финансира из приватних донација. До краја јануара локална управа у Кифисији отвориће једну апотеку за сиромашне.
„Наше насеље се истина од 1980-их претворило у четврт у којој живе познате особе, али то је само део истине. У Кифисији живе и многе породице које припадају средњој класи, а које су сада суочене с ноћном мором незапослености“, објашњава та 62-годишњакиња. То су породице са децом у којима су и муж и жена радили, али су обоје изгубили посао. У том крају погођени су и презадужени предузетници који више не могу сами да покривају трошкове животних намирница.
Дискретност на првом месту
Укупно 19 службеника градске управе се брине о свакодневно подели хране. Поред њих, ту су и волонтери из једне хуманитарне организације. У Кифисији се на листу за примање помоћи у намирницама пријавило већ 170 особа. Стварни број је далеко већи, јер велики број људи који су раније били имућни, исувише су поносни да би признали да се породица налази у тешком положају и нису спремни да прихвате помоћ државе.
„Често од комшија добијемо само суптилну информацију да у кући, на пример, више не гори светло, из чега би се могло закључити да је искључена струја“, каже одборница градског парламента. У таквим случајевима психолози и службеници и радници социјалне службе покушавају да ступе у контакт са погођеном породицом и покушавају да дискретно, колико је то могуће, помогну.
„И у раскошном предграђу Психикон на северу Атине, дискретност је на правом месту“, каже градоначелник Пантелис Ксиридакис. Многи који су погођени кризом, никада нису могли ни да замисле да ће доћи у такву ситуацију и данас их је срамота да затраже помоћ. Зато се градска управа досетила нечег необичног.
„Пре месец и по дана поставили смо један киоск у који може да дође свако и поклони животне намирнице“, каже Ксиридакис. „Тај киоск налази се испред једног великог супермаркета. Издавање тих намирница се међутим обавља на сасвим другом, забаченом месту.“
За то постоји и добар разлог: ономе ко поклања, драго је да га други виде и он на тај начин мотивише и друге имућне људе да ураде то исто. Она ко од донација живи, не жели, међутим, да привлачи пажњу.
Велика гужва у црквама
Пре избијања економске кризе, цене некретнина од 10.000 евра по квадратном метру нису биле реткост у Психикону, насељу са бројнима вилама. У то време било је незамисливо да ће градске власти морати да деле намирнице становницима те четврти. Али, протеклих година из тог краја пријавило се 120 особа којима је потребна помоћ. Једном седмично свака од њих добија пакет са животним намирницама које би требало да им буду довољне за недељу дана. За Божић, за трпезом у Психикону, сви којима је потребна помоћ имају могућност да заједно славе.
„То је добра прилика да људе лично упознам и да их информишем о другим врстама помоћи које нудимо“, каже Ксиридакис. Тачан број људи погођених кризом не зна ни градоначелник, јер се многи од њих радије обраћају црквеним, него градским институцијама. „Процењујемо да најмање 300 људи у нашем градском округу иде, и то свакодневно, на места на којима црква организује издавање хране“.
Посебно је активна католичка црквена заједница. Њој се обраћају бројни мигранти католичке вероисповести, који нису имали другу могућност да добију помоћ“, каже Ксиридакис.
(Дојче веле)
