Највиши француски војни официри дали Макрону ултиматум за окончање нереда

12:23 08.07.2023.

Бивши врховни војни командант Француске и неколико других високих војних официра, наводно су 2. јула упутили ултиматум француском председнику Емануелу Макрону да врати ред у земљи у року од 48 сати, или ће они то учинити сами, уз помоћ војске.

Писмо од 20 високих војних официра, у којем је садржана претња, наводно је кружила у Британији и Француској. Ово упозорење не само да би представљало „став“ официра у акцији против државе и легитимне владе, већ би такође подразумевало веома озбиљне казне за оне који би у томе учествовали.

Убиство 17-годишњег Нахела М. у Паризу, од стране француске полиције 27. јуна током саобраћајне контроле, изазвало је масовне немире који већ данима доводе до потешкоћа у одржавању реда и мира у граду и његовим предграђима.

Бивши парламентарни кандидат Странке „Брегзит“ Барнсли Џим Фергусон, је на „Твитеру“ објавио, да се поменуто упозорење наводно односи на бившег начелника Оружаних снага Француске, високо поштованог и одликованог генерала Пјера де Вилијеа, који се посвађао са Макроном због његове глобалистичке политике, и којег је јавно понизио током свађе око смањења војног буџета.

Према Фергусону, Де Вилијеа и високи војни званичници који су и даље у активној служби, издали су упозорење да ће интервенисати наредне недеље ако немири остану необуздани.

Не би било изненађење ако генерал Де Вилије предводи тим који је упутио упозорење, јер је јавно критиковао актуелни сукоб и европску политику према Украјини. Он истиче да руско-украјински рат „није у интересу“ европских држава, и да његово настављање служи само интересима владе Сједињених Америчких Држава.

Париски лист „Ле Фигаро“ је известио, да је бивши начелник Оружаних снага тврдио, да европске земље треба да раде на деескалацији рата у Украјини уместо да прате „ризичне и ескалаторске“ политике Америке.

Извештаји такође тврде, да је генерал указао на то, да су „насилници у Француској наоружани аутоматским оружјем“, према даљим извештајима који су још један дубоко узнемирујући обрт догађаја, док Макрон и даље губи контролу над ситуацијом.

Тренутно нема других ажурирања. Још увек није потврђено да ли је ултиматум стваран или пропаганда.

Француска под Макроном непрестано се бори с кризама

Тренутно, Француска наставља да експлодира у насиљу док њени грађани живе у страху, а градови горе. Многи француски грађани и „жути прслуци“ се поново придружују протестима и позивају на оставку или смену Макрона. Ово није први пут да се суочава с тешким ситуацијама због своје политике.

У марту су такође избили немири због дубоке политичке кризе, када је подигао старосну границу за пензионисање са 62 на 64 године тако што је од француске премијерке Елизабет Борн затражио да активира члан 49.3 француског Устава, који даје извршној власти моћ да пређе преко законодавне одлуке.

Рекао је да је то неопходно, како би француска економија остала конкурентна и како би се спречило да пензиони програм упадне у дефицит. Председник је својим министрима рекао да би „финансијски ризици били превелики“, ако би посланици Националне скупштине одбили предлог.

Осим тога, чак и током свог првог мандата, његов пут је био трновит, суочио се с протестима „Жутих прслука“, пандемијом коронавируса KОВИД-19 из Вухана и сталном претњом тероризма у Француској.

„Као да је Француска лонац под притиском, свака криза открива напетости, сукобе у друштву, напетости у вези са поштовањем које дугујемо нашим институцијама… Наша земља стално позива на Републиканске вредности, али изгледа да се целокупни сегменти становништва не осећају да им је то важно“, рекао је Бруно Котре, истраживач политике у институту „Sciences Po“.

Према Џордану Бардели, бившем председнику „Националног скупа“ и наследнику Марин Ле Пен, недавни немири су открили слабости које би могле подстаћи популистички дискурс. „Наш политички одговор мора бити разуман, и мора се бавити стварношћу и свакодневним животима Француза“, додао је.

Његова партијска колегиница, Марин Ле Пен, која је била друга на председничким изборима 2022. године, суздржала се од подстицања отпора против насилника, држећи се своје стратегије усвајања маинстреам политике.