Прочитај ми чланак
Кинески председник Си Ђинпинг позвао је на бржи развој напредних нових оружаних система како би се изградила што снажнија војска, преносе кинески државни медији. Кина се налази у фази амбициозне модернизације, а посебан фокус се ставља на развој и јачање војске.
Поједине земље у региону су нервозне због те чињенице, но Пекинг наглашава како су њихове снаге искључиво одбрамбене.
Кина тражи од Русије дозволу за рад на МКС-у
Кина је предложила руској Федералној космичкој агенцији „Роскосмос“ више од десет заједничких пројеката на Међународној космичкој станици, и тражила дозволу за рад свог космонаута који ће проверити традиционалну кинеску медицину у бестежинском стању.
Постоје подаци да је Роскосмос већ предао захтев Кине Руској академији наука.
Рад кинеског космонаута на МКС-у, чак и искључиво у руском делу станице може одбити америчка страна. Још 1990. године САД су забраниле учешће Кине у програму МКС.
(Глас Русије)
Кинески председник одржао је говор за време дводневне конференције кинеске Народноослободилачке Војске. Притом је истакао како војне реформе морају бити вођене са циљем изградње снажне војске.
„Напредно наоружање је суштина модерне војске и кључно је за нашу националну безбедност“, рекао је Кси.
„Опрема коју поседујемо сада се налази у кључној тачки и спремна је за убрзани развој“, наглашава поједностављено предсједник Кини.
Откако је дошао на власт Кси се залаже за јачање кинеске војске која броји 2.300.000 војника. Ове одлуке такође долазе у време када Кина жели суседним земљама дати до знања да неће одустати од полагања права на контролу спорних острва у Источном и Јужном кинеском мору.
Подсетимо, реч је о малим ненастањеним острвцима око којих се спори низ земаља, укључујући Јапан, Јужна Кореја и друге. Но, свима је занимљивије оно што се налази испод површине мора – наводне велике залихе природних ресурса.
Дакако, ствар је пројектовања моћи – Кина жели региону показати своју снагу у тренутку када је још увек знатан део региона наклоњен САД-у.
Од средине Обаминог мандата из САД-а све чешће наглашавају како је САД „пацифичка сила“, а то неминовно доводи до јачања тензија између Вашингтона и Пекинга.
Но, ствари нису тако једноставне – Кина и САД, две највеће економије света, ипак доста зависе једна о другој тако да ни ескалацију није за очекивати у врло блиској будућности мада вођство у Пекингу очито размишља дугорочно те је управо претпоставка о будућим сукобима централни разлог наглог јачања кинеске војске.
Одбрамбени буџет Кине ове је године подигнут на 12,2%, тј. Око 131 милијарду УСД. Но, бројни аналитичари сматрају како Кина заправо троши и пуно више на војску него што се у јавности декларише.
(Advance)
