Pročitaj mi članak

Na sledećoj skupštini SZO tema preuzimanje ministarstava zdravlja svih zemalja

0

Svetska zdravstvena organizacija se 22. maja sastaje povodom Svetske zdravstvene skupštine, godišnjeg samita na koji su pozvane sve zemlje sveta – osim Tajvana, koji je isključen na zahtev Kine. Na dnevnom redu je „sporazum o pandemiji“ koji bi uvelike proširio ovlašćenja SZO-a da interveniše u zemljama u slučaju buduće epidemije.

Европска унија је, истина да је формирана, уместо тога тражила правно обавезујући „споразум“ о пандемији , али то се неће догодити из два разлога: америчком Сенату би била потребна двотрећинска већина да га ратификује; а кинеска влада не би дозволила чак ни својој домаћој међународној агенцији да јој говори шта да ради. Али споразум би и даље иза себе имао значајну снагу међународног права, како би владама омогућиле да наметну домаће мере изолације, на пример – упркос подацима СЗО-а који показују малу корелацију између тежине изолације и стопе смртности.

Цео план се врти око грешака СЗО током пандемије ковида. СЗО је подсетимо хвалио кинеску владу за њену транспарентност која није постојала док је кажњавала узбуњиваче који су откривали истину о корони док је људима навлачила маске и затварала те покренула лажну истрагу у пореклу вируса.

Према дневном реду састанка, споразум би био део шест „акционих праваца“ фокусираних на: системе здравствене заштите; зооноза; ендемске тропске болести; сигурност хране; антимикробна резистенција; и заштита животне средине. Шта недостаје на тој листи? Нешто на чему сама СЗО и САД и друге владе инсистирају да је могло бити узрок пандемије ковида, односно лабораторијски експеримент који је пошао по злу или је истраживач заражен вирусом заражен док је узорковао слепе мишеве на терену.

Др Тедрос Адханом Гхебреyесус, генерални директор СЗО, рекао је у јулу прошле године да је преурањено искључити тврдње цурења из лабораторије. Од тада, ако ништа друго, докази су постали јачи . У књизи коју је овог месеца објавила професорка Деви Сридхар, “Превентабле”, тврди се да је цурење из лабораторије “једнако вероватно објашњење као и природно избијање”.

Највећи финансијер СЗО-а и инвеститор у хистерију ковид-а Вилијам Бил Гејтс написао је књигу под називом “Како спречити следећу пандемију”.

Његова главна порука, према једном немилосрдном рецензенту, је да можемо спречити следећу пандемију тако што ћемо “радити све ствари које нису зауставиле последњи пандемијски догађај, само више, брже и јаче”. Али чак и глобалиста Гејтс допушта да „без обзира на то како је ковид почео, чак и далека могућност ослобађања патогена у лабораторији треба да инспирише владе и научнике да удвоструче своје напоре у лабораторијској безбедности, стварајући глобалне стандарде“.

Током година лабораторијске незгоде довеле су до смрти истраживача и других од великих богиња, антракса, САРС-а и других патогена. У једном случају, глобална епидемија грипе настала је као последица грешке са експерименталном вакцином у Кини 1977.

Ова пандемија започела је далеко од места где живе заражени слепи мишеви, али врло близу водеће светске лабораторије за прикупљање и манипулацију коронавирусима сличним САРС-у. То, плус стални неуспех у проналажењу животиње заражене вирусом на пијацама хране или негде другде, додато неким посебним карактеристикама генома вируса, навело је многе на закључак да је оправдана одговарајућа истрага Института за вирусологију у Wухану. Али институт је одбио све захтеве да отвори своју базу података од 22.000 артикала за међународну инспекцију.

Стога бисте могли помислити да је Светска здравствена скупштина можда ставила сигурност лабораторија и транспарентност истраживања на дневни ред. Али то се нигде не спомиње. Вероватно би се Кина противила. У фебруару је СЗО одржала трећи „Глобални форум за истраживање и иновације ковид-а 19“.