Прочитај ми чланакСеверна Кореја можда и није просперитетна земља, али оно чиме је заиста богата су минерали и сировине.
Тренутно Северна Кореја забрињава суседе са својим честим ракетним тестовима и покушава створити нуклеарне пројектиле великог домета, способне за гађање америчких градова. Шести нуклеарни тест би могао бити неизбежан. Напад на СAД или било којег америчког савезника би била одлука равна самоубиству, тако да Пјонгјанг може рачунати на помоћ међународне заједнице у замену за одустајање од свог програма.
С друге стране, многи су мишљења да би, ако одустане од развоја пројектила и нуклеарног оружја, Северна Кореја у тренутку постала мала сиромашна земља која би преживљавала са шаком риже дневно по становнику.
Међутим, чак и да дође до договора и да Северна Кореја заигра на ту карту, колико би добила помоћи од других земаља, то би било ништа у успоредби с вредности њених углавном нетакнутих подземних ресурса.
Земља има огромне резерве минерала, укључујући гвожђе, злато, цинк, бакар, молибден, графит,… укупно 200 врста минерала. Ту је и велика количина ријетких земљаних метала нужних за производњу паметних телефона и друге високо технолошке опреме и производа.
Процене вриједности минералних ресурса у земљи знатно варирају тијеком година, прије свега због тајности података и недостатку приступа тим документима.
Међутим, процене једне рударске фирме из Јужне Кореје говоре о ресурсима вреднимм 6 000 милијарди долара, док други истраживачки институт Јужне Кореје наводи вриједност од 10 000 милијарди долара.
Северна Кореја даје приоритет развоју рударског сектора још од 1970. Производња је расла до 1990. година, иако је на врхунцу била 1985. године, а онда је почела падати. 2012. године је било око 700 рудника у земљи. Многи су радили лоше и били су у лошем стању. Земља нема довољно нове опреме, искуства, па чак ни основне инфраструктуре да би искористила Богом дано богатство које се крије у испод земље.
У априлу ове године је Лојд Вајс, виши саветник у Центру за стратешке и међународне студије, рекао: “севернокорејска рударска производња се значајно смањила од почетка ’90-их и вероватно постојећих рудници раде на испод 30% капацитета, а све због недостатка опреме. Северна Кореја није у позицији за купњу нове опреме с обзиром на тешку економску ситуацију, енергетски дефицит, старост и уопштено лоше стање у електроенергетском систему.”
Приватне компаније и приватна производња у северној Кореји су забрањени. Влада на челу с Ким Јонг-уном, као што је познато, протерала је стране рударске фирме из земље или нагло промијенила услове уговора.
Унаточ свему, људи у северној Кореји су толико даровити да им подземни ресурси чине око 14% економије.
Кина је главни потрошач рударског сектора. У септембру прошле године је државни јужнокорејски Институт за развој Кореје, рекао да је трговина минералима између северне Кореје и Кине и даље “златна крава” за Пјонгјанг, унаточ санкцијама Уједињених нација, те да је износила 54% укупне трговинске размене северне Кореје с Кином. У првом полугодишту 2016. и током 2015. је Кина из Северне Кореје увезла гвоздене руде у вредности 73 милијуна долара, а само у првом тромесечју ове године је Пекинг од Пјонгјанга купио цинка за 6 800 000 долара.
Северна Кореја је посебно активна у рударству у посљедњих неколико година. 2015. године је Кина увезла угља у вриједности од око милијарду долара. Угаљ је посебно атрактиван, јер се може вадити помоћу релативно једноставне опреме. Велике наслаге ресурса се налазе у непосредној близини великих лука и на граници с Кином, што уклања проблеме везане за лошу прометну инфраструктуру у земљи.
Већ дуги низ година кинески потрошачи купују угаљ из северне Кореје по знатно нижој цијени од тржишне.
У лето прошле године је извоз угља у Кину износио око 40% укупног севернокорејског извоза. Но, глобална потражња за угљем се смањује, а његово место преузимају гас и обновљиви извори енергије. Раније ове године је Пекинг, барем службено, због санкција Уједињених нацијаа почео ограничавати увоз угља од свог суседа.
Након што је Северна Кореја провела своју прву нуклеарну пробу 2006. године, УН је построжио санкције против земље. Прошле године се нагласак дао на подземне ресурсе земље. У новембру 2016. је УН усвојио резолуцију о смањењу извоза угља и никла из Северне Кореје и потпуну забрану извоза бакра, цинка и сребра. Након тога је услиједила одлука у марту 2016. о забрани извоза злата, ванадија, титана и ријетких земних метала.
Резолуција је циљала рударски сектор само како би што више ослабила владу Ким Јонг-уна. Непосредно прије него што је усвојено, извештај о рударској индустрији у земљи Aмеричког геолошког завода за 2014. истиче “како рударство у северној Кореји није предмет међународних економских санкција и стога је уносан извор улагања и трговања којег земља има на располагању”. Дакле, то се покушало промијенити.
Наравно, Северна Кореја је у стању паметно избећи такве санкције, посебно у извозу. Повремено се ове тајне активности откривају током случајних прегледа бродова. У августу прошле године су египатске власти идентифицирале брод с 2300 тона гвоздене руде, који је из северне Кореје пловио према Суеском каналу. Међутим, испод руде је било скривено 30 хиљада пријеносних противтенковских пројектила.
Раније ове године је скупина стручњака Уједињених нација закључила да Северна Кореја, успркос санкцијама, и даље извози минерале. Утврдили су и да Северна Кореја користи злато, којим је потпуно заобишла финансијски сектор и готовину. У ствари, то је стара тактика којом је Иран заобилазио наметнуте санкције годинама, када је преко посредника у исламском свијету трговао користећи се златом, чиме је врло лако заобилазио санкције.
Истовремено је у првом тромесечју ове године укупна трговинска размена Кине са северном Корејом порасла за 37,4% у успоредби с истим раздобљем прошле године. Увоз гвоздене руде из северне Кореје је порастао за 270% ујануару и фебруару у успоредби с претходном годином, док је увоз угља пао за 51,6%.
Суседи северне Кореје одавно на оку имају руднике минерала земље. Прије отприлике пет година, Кина је уложила готово 10 милијарди долара у инфраструктурне пројекте на граници са северном Корејом, на првом месту како би олакшала приступ минералним ресурсима. Северна Кореја има највеће депозите гвоздене руде који се налазе на самој граници с Кином. Aнализа сателитских снимака, обављених у октобру прошле године, показала је да се производња у том подручју и даље наставила.
Кина је одушевљена могућношћу што има приступ ријетким минералима у северној Кореји. Пјонгјанг то врло добро зна и у марту је казнио Пекинг обуставом извоза метала у Кину, јер су Кинези ограничили увоз севернокорејског угља.
У међувремену, Русија на граници са северном Корејом од 2014. развија планове за ремонт пруга у Северној Кореји. Наравно, у замену за приступ минералним ресурсима у земљи. Овај план је суспендиран, али је опште расположење да се посао доврши још увијек више него присутно.
Но, чак и Јужна Кореја има планове за приступ минералним ресурсима “северног режима”. Сеул разматра начине како платити трошкове уједињења, када се коначно догоди. Очекује се да ће процес трајати десетљећима, те да ће трошкови износити стотине милијарди или чак трилијуна долара, а Немачка зна нешто о томе. Поправак оронуле инфраструктуре северне Кореје, укључујући старих жељезничких пруга, бит ће дио огромног трошка.
У мају је Министарство инфраструктуре и промета Јужне Кореје позвало фирме да доставе приједлоге о могућим инфраструктурним пројектима у северној Кореји, нарочито о рударству. Навели су да би приступ ресурсима могао покрити све трошкове поправка слабе инфраструктуре у северној Кореји. Сада је, наравно, мало прерано говорити о томе, јер се Јужна Кореја и свијет суочавају са Северном Корејом која развија пројектиле и нуклеарно оружје. Међутим, нитко од суседа и партнера, тајних или отворених, не могу заборавити неизмерно благо минералима богате северне Кореје.
