Прочитај ми чланак
Како се повећава вероватноћа да се Хилари Клинтон кандидује на председничким изборима 2016. године, захуктава се расправа о њеној прошлости. Још се распреда да ли би требало, и колико, ту прошлост сецирати. Иако постоји слагање да се њена недавна политичка деловања морају узети у обзир ако се кандидује за председницу, спорна је темељна расправа о њеној биографији. Питање је: „Колико дубоко копати?“ А има се много тога ископати.
Републикански спин-доктори, пак, имају само једну недоумицу: да ли да се баве само ’90. годинама прошлог века, док је Хилари била прва дама, или ће улазити и у ’70. и ’80. Они који мисле да би требало истражити све, тврде да те деценије нису тако давна прошлост, а могу дати драгоцен увид у оно што је Клинтонова била и можда још јесте.
Милион млађих бирача 2016. године неће скоро ништа знати о Хилари Клинтон у Белој кући, за њих је она само бивша државна секретарка. Али, ако за све кандидате важи исти стандард, бирачи би морали да знају, на пример, за арканзашке дане Била и Хилари Клинтон. За скандал из 1978. године, кад је Бил био државни тужилац, па гувернер државе Арканзас, а Хилари уз помоћ пријатеља који су јој давали инсајдерске информације, улагала ситан новац у ризичне послове попут акција на сточној берзи и излазила и са 10.000% профита, што је објаснила као улагачку даровитост.
Њена адвокатска прошлост такође је шарена, федерално тужилаштво својевремено је истраживало рачуне њене канцеларије у склопу истраге о афери „Вајтвотер“, незаконитим кредитима које је Бил Клинтон као гувернер испословао за своје пословне партнере у грађевинским пројектима, у којима је био прикривени партнер. Хилари је две године скривала документе, да би на крају тврдила да су све време били доступни у документацији у Белој кући.
Хилари је била оптуживана и за чистку у канцеларији за путовања Беле куће 1993. године како би уносан ангажман добио породични пријатељ Клинтонових, а неколико година касније истражитељи у тој афери закључили су да је „под заклетвом сведочила… чињенично нетачно“. Народски речено – лагала је.
Коначно, медији и политички противници могли би да Клинтонову подсете и на аферу Левински из 1998. године, у којој је прва дама играла двоструку улогу, преварене супруге и стратега и портпарола оркестриране операције блаћења независног тужиоца Кенета Стара. Иступе свих важних и неважних група противника Клинтона она је наводила као доказ „завере“. Термин „широка десничарска завера“ сковала је управо Хилари, а у Вашингтону су уверени да свој останак на власти може да захвали својој маестралној вештини.
Хилари је већ преживела једно прежвакавање своје биографије и то када се 2000. кандидовала за сенаторку Њујорка. Може се очекивати да ће га преживети и сада ако се кандидује за председницу. Али, бирачи морају да знају кога бирају. Нарочито ако је реч о политичарки чије су енергија, самоувереност, упорност и ароганција легендарни.
(Вести)
