Većina mladih u 12 zemalja Evrope nije religiozna i retko ide u crkvu, što je dokaz trenda postepenog skretanja ka posthrišćanskom društvu, rezultat je istraživanja koje je danas objavio britanski Gardijan.

Истраживање спровредено на младима од 16 до 29 година у 21 европској земљи показало је да је најмање религиозна Чешка где је 91 одсто испитаника из те старосне групе рекло да нема никакву верску припадност.

На списку земаља у којима већина младих није религиозна после Чешке следе Шведска, Данска, Естонија, Холандија, Норвешка, Француска, Шпанија, Британија, Белгија, Мађарска и Финска.

У већини ових земаља с изузетком Холандије мање од десет одсто младих иде у цркву макар једном недељно.

У Чешкој је 70 одсто испитаника одговорило да никада не иду у цркву, а у Великој Британији, Француској, Белгији, Шпанији и Холандији тај проценат је између 55 и 60 одсто.

Истраживање је показало да је у Словенији нерелигиозан отприлике сваки други млади становник (48 одсто), у Русији 46 одсто, у Немачкој 43 одсто испитаника, али ни у тим земљама млади не иду често у цркву – једном недељно то чини мање од 25 одсто.

Најрелигиознији су се показали млади Пољаци где је 17 одсто испитаника рекло да не припада ни једној вери, а потом у Ирској где је тај проценат 31, и Аустрији где је нерелигизно 34 одсто младих. У Пољској бар једном недељно у цркву иде половина младих, а у Ирској око трећине (31 одсто).

Резултати су објављени у извештају „Европска омладина и религија“ чији је аутор Стивен Буливант (Степхен Булливант), професор теологије и социологије религије на лондонском католичком универзитету Сент Мери и заснивају се на подацима из Европског социјалног истраживања спроведеног од 2014. до 2016, пише Гардијан.Коментаришући резултате аутор је оценио да је „религија на умору“ и да се „уз неке часне изузетке све више младих не идентификује с религијом нити је практикује“ што ће „у будућности вероватно бити и израженије“.

„Хришћанство као задато, као норма, ствар је прошлости и то вероватно заувек. Или барем за идућих сто година“, рекао је Буливант.

Он је указао и да међу државама постоје велике разлике и да понекад, чак и када су сличног културног наслеђа и историје имају веома различите верске профиле наводећи као пример да су две међу најрелигиознијима – Пољска и Летонија и две међу најнерелигиознијима – Чешка и Естонија посткомунистичке земље.

По Буливанту, многи млади Европљани су крштени као деца али после више нису улазили у цркву. „Културолошки верски идентитет све мање се преноси с родитеља на децу. Као да се одмах с њих испере… За 20 или 30 година црквене заједнице ће бити мање, али ће им верници зато бити много више посвећени и оданији“, закључио је.

Izvor: Beta

Oznake: britanski Gardijan, istraživanje, mladi u Evropi, hrišćanstvo