Pročitaj mi članak
Стручњаци и даље нису решили загонетку мистериозне, 1.300 година старе структуре на острву усред језера.
Лоцирана на острву, са кулама и зидовима у облику квадрата који су деловали непробојно, на први поглед се чини да је структура представљала древну тврђаву или кремљ за одбијање непријатеља. Други верују да је 1.300 година стара структура у руралном Сибиру имала више мистична својства и да је можда била летња палата, манастир или чак астрономска опсерваторија.
Шта год да је, више од века након што је први пут истражена, археолози нису одмакли даље у откривању тајни Пор-Бажина, ко га је саградио ни зашто.
Највероватније изграђен 757. године наше ере, комплекс је фасцинирао и подједнако фрустрирао многе стручњаке у XИX веку, будући да се налази на сред Тере-Кола, језера на великој надморској висини у Туви.
Први пут истражен 1891. године, уз мање истражне радове изведене између 1957. и 1963. године, тек је 2007. године локалитет подробно истражен. Археолози су открили глинене табле са отисцима људског стопала, избледеле цртеже на гипсу на зидовима, огромне капије и делове нагорелог дрвета. Међутим, ништа не указује на коначан одговор зашто је структура изграђена, а ископавање се наставља.
„Пор-Бажин се третира као један од најмистериознијих археолошких споменика у Русији.“, наводи се на званичној интернет презентацији комплекса који је од Москве удаљен око 3.800 километара.
„Наводно је изграђен у периоду Ујгурског каганата, номадског царства од 744-840. године наше ере, али је нејасно због чега су саградили тврђаву на тако усамљеном месту, далеко од великих насеља и трговинских рута. Архитектура такође отвара многа питања и подсећа на моделе идеалних кинеских градова-палата.“
Пор-Бажин, што се може превести као „глинена кућа“ на тувинском језику, налази се у самом центур Евроазије, на граници Русије и Монголије. Лежи на малом острву у језеру високо смештеном у планинама између Сајана и Алтаја, око пет миља источно од изолованог насеља Кунгуртук у јужном Сибиру.
Ласерско мапитање локалитета пре првог великог ископавања 2007. године помогло је стручњацима да направе 3Д модел онога како је заједница могла да изгледа. Упркос старости, делови структуре су веома добро очувани када су археолози стигли да проуче 3,5 хектара локалитета, са јасно видљивим зидовима.
Спољни зидови имају 10 метара висине и 12 метара ширине и формирају квадрат, стварајући оно што су многи интерпретирали као заштитно кремљолико утврђење. Главна капија је откривена, отварајући се у два узастопна дворишта спојена другом капијом.
Унутрашњи зидови су били мањи, око једног метра висине, формирајући обод зграда, где су велике грађевине биле у центру локалитета. Неки зидови и панели били су прекривени гипсом обојеним хоризонталним црвеним штрафтама. Главни комплекс у унутрашњем дворишту имао је дводелну централну структуру, једну иза друге повезану шеталиштем. Имао је кров од црепа и подржан је са 36 дрвена стуба који леже на каменим основама.
Грађевински материјал и начин на који је локалитет изграђен, говори археолозима да је изграђен на типичан кинески архитектонски начин, највероватније у другој половини осмог века.
Док дебате око сврхе Пор-Бажина и даље трају, јављају се докази који указују да је заједница или комплекс палате био изграђен око будистичког манастира. Сигурно, постоји тврдња да је изглед типичан за паладе будистичких рајева, као што је наведено на Т’анг сликама.
Књиге из тог доба такође указују на постојање ујгурских градова, огромних грађевинских радова и транзиције из номадског до седелачког начина живота. Заиста, можда је било чак 15 оваквих насеља само у Туви, сви у облику квадрата и окружени зидовина са главном капијом.
Оно што представља највећу загонетку за стручњаке, међутим, јесте мањак основног система за грејање, нарочито имајући у виду да Пор-Бажин лежи на око 2.300 метара надморске висине и налази се на удару сурове сибирске климе.
Ако ништа, то указује да је комплекс једино коришћен за кратко време или је коришћен као сезонски дом у топлим летњим месецима. Неки стручњаци чак кажу да је клима, или друге природни догађаји у региону, довели до напуштања локалитета до краја ИX века.
Пор-Бажин лежи на пермафросту са доказима да је топљење тог леда – као резултат топлијих температура у протеклом веку – узроковало не само уништење зидова, већ и драматичан пораст дубине језерске воде.
Док дебате о пореклу без сумње бити настављење у наредним деценијама, они који су виделу Пор-Бажин су сложни у оцени о његовој лепоти. Заправо, на многе начине руски председник Владимир Путин то савршено сумира.
„Био сам на многим местима и видео сам многе ствари, али никада нисам видео ништа слично.“, рекао је приликом посете локалитету са принцом Албертом од Монака 2007. године.
(натионалгеограпхиц.рс)
