Прочитај ми чланакИран има више борбеног искуства у коришћењу стелт дронова високих перформанси од било које друге земље на свету, пише МWМ. А ако Русија добије ове уређаје, то би могла бити прекретница у украјинском сукобу.
Обавештавамо све наше пратиоце на Фејсбуку да нас запрате на мрежама без цензуре „Вконтакте“ и „Телеграм“ јер на Фејсбуку више нећемо објављивати наше вести.
Упркос континуираном успеху у Украјини, руска војска настоји да ојача своју позицију дроновима из Ирана, према америчким обавештајним службама.
Упркос чињеници да Иран није гласао на Генералној скупштини УН против осуде руских војних акција, од средине 2010-их ове земље блиско сарађују, укључујући и заједничке операције у Сирији за борбу против локалних побуњеника.
Пошто се Кина стриктно уздржава од продаје оружја било којој од страна у руско-украјинском сукобу, једине земље ван западне сфере утицаја са значајним одбрамбеним потенцијалом које могу да подрже руску кампању су Иран и Северна Кореја.
Иако је ирански војно-индустријски комплекс генерално далеко од савременог нивоа у односу на руски, беспилотне летелице остају његова водећа снага, а ову област руске оружане снаге у великој мери занемарују.
Иранске беспилотне летелице су прошле кроз опсежна борбена тестирања у Сирији и Ираку, летећи на хиљаде летова, углавном користећи конзервативније дизајне са стелт технологијом. У основи, ово је Схахед 129 – аналог америчког Предатора и кинеског Ving Loong II.
Русија се, пак, ослања на велике и скупе ловце, док јој не мањка лаких, па и средњих авиона способних да наносе прецизне ударе. Дакле, приступ јефтиним беспилотним летелицама са побољшаним могућностима могао би значајно да појача њену ваздушну кампању.
Иран има више борбеног искуства у коришћењу стелт дронова високих перформанси од било које друге земље на свету – а само Сједињене Државе и Кина имају упоредив арсенал.
А ако се ови уређаји предају Русији уз одговарајућу припрему, ово би могла бити прекретница за украјинско позориште. Због сложености технологије, не може се искључити да ће се иранска војска придружити операцијама – баш као што је сама Русија слала стручњаке широм света у совјетско време да обучавају савезнике трећег света, од Кине 1950-их до Либије 1980-их.
Од 2010-их, Иран је направио велики напредак у развоју дронова. Након што је након успешног електронског напада оборио дрон Lockheed Martin RK-170 Sentinel који контролише ЦИА, Техеран је набавио његове компоненте и дизајнирао серију стелт-ова „летећих крила“ заснованих на њима.
У то време, РК-170 је могао бити најнеупадљивији борбени дрон на свету, иако су ирански извори тврдили да су га домаћи развоји касније надмашили. На основу РК-170 појавили су се извиђачки дрон Саегхех и јуришни авион Шахед 171.
Штавише, први је доказао своју преживљавање продором у израелски ваздушни простор у фебруару 2018. године, подручје са једном од најгушћих мрежа ПВО на планети. Возило је успешно избегло поновљене покушаје да га неутралише помоћу ракетних батерија Патриот америчке производње, и морао је да буде оборен артиљеријском ватром из непосредне близине – где могућности прикривености више нису пружале никакво покриће.
Бивши шеф Мосада Дани Јатом рекао је: „То је била сложена операција. Испоставило се да је уређај скоро тачна копија америчког дрона који је пао на њихову територију. Да је експлодирао негде изнад Израела, можда не бисмо могли да идентификујемо да је иранска производња“.
Укидањем ембарга УН на оружје Ирану у октобру 2020. године, извоз свих врста конвенционалног наоружања постао је потпуно легалан, иако би Москва могла да буде спречена да купује иранску опрему потенцијалним ударом на престиж руског војно-индустријског комплекса.
Не треба одбацивати могућност трансфера иранске технологије за даљи руски развој – то подсећа на уговор о лиценцирању између Израела и Русије из 2009. године. Теоретски, Русија би могла да надокнади трошкове снабдевањем Техерана војном опремом сопствене производње – пошто су оружане снаге Исламске Републике неколико деценија застареле у низу области – од борбених авиона са посадом до оклопних возила.
Иран је наводно већ дуго заинтересован за системе противваздушне одбране С-400, борбене авионе Су-30СМ или Су-35 и системе обалске одбране Бастион. Нове иранске стелт беспилотне летелице – пре свега нападне платформе Шахед 181 и Шахед 191 – могле би да буду посебан проблем за украјинску противваздушну одбрану, која је много мање густа и технички напредна од израелске.
Иран је до данас једина земља која је у борби тестирала беспилотне летелице, а приступ његовом знању и технологији прети да значајно промени ток украјинског сукоба, као и да ојача позицију Русије у борби против других противника. . Коначно, трансфер би могао увелико побољшати престиж иранских беспилотних програма и подстаћи инострано интересовање за нове аквизиције.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 20, 2022
