Прочитај ми чланак

МИГ-29 ЈЕ ЖУСТРА И НЕУХВАТЉИВА БОРБЕНА МАШИНА „гладна“ блиског ваздушног боја

0

Пре 40 година, 6. октобра 1977 године, руски пробни пилот Александар Федотов је пут плавог неба отиснуо летелицу серијског броја „9-01“ које је представљала прототип нове генерације совјетског лаког фронтовског ловца МиГ-29.

Овом руском пилоту је одмах за око запала невероватна снага али и лакоћа управљања летелицом у односу на његовог претходника МиГ-21.

„Ово је нешто што постоји само у сновима“ у себи је говорио легендарни руски ас који је попут фурије летео кроз облаке тестирајући до тада непознате маневарске способности које је пружао овај авион. Шест година од првог пробног лета отпочела је масовна производња авиона МиГ-29, који је постао основни лаки ловац у саставу РВ Совјетске армије. Процене су да је направљено укупно 1600 авиона овог типа, и да овај авион са различитим својим варијантама налази у наоружању 25 земаља света.

Авион са којим се не треба качити у условима тзв. „dogfighta”

Главни задатак овог авиона је остваривање ваздушне превласти на локалном пространству, најчешће над одређеним делом фронта. Међутим, ова карактериситка се односи на земљу која има највећу површину на свету, на Руску Федерацију, и на искуства из Другог светског рата где се фронт протезао на дужини од неколико хиљада километара. Задаци који поред тактичког имају и оперативни, па и стратегијски карактер поверени су тешким ловцима Су-27 и његовим каснијим бројним модернизацијама. Дакле, МиГ-29 по својим техничко-тактичким карактеристикама је авион који је непосредно везан за ближи радијус тј. овај авион има задатак да штити пешадију и оклопне јединице од непријатељских ваздухоплова, да чува важне објекте који се налазе у ближој тактичкој дубини фронта, као и да напада извиђачка средства непријатеља (извиђачке авионе, авионе за против-електронска дејства, беспилотне летелице).

Лаки ловац као што је МиГ-29, по правилу се базира у близини фронта, на аеродромима који имају кратке полетне-слетне стазе и који по својим укупним габаритима и комфору не личе на класичне аеродроме. Дакле ради се о веома поузданом, изузетно издржљивом авиону, коме не требају бог зна какви услови нити претерано „лицкање“. Он се слободно може упоредити са славним АК-47 када говоримо о категорији стрељачког оружја. Управо МиГ-29 има веома сличне карактеристике када су издржљивост и поузданост у питању, у односу на друге борбене апарате.

МиГ-29

„Двадесетдеветка“ је изузетно моћна, „жустра“ борбена машина. Два мотора РД-33 на форсажу дају јој потисак од 17 хиљада килограма у секунди, што је више него довољно за овај апарат који је у просеку тежак око 15 тона. Авион је способан да досегне брзину од око 2,450 км/ч, као и да изведе широк спектар веома сложених и захтевних борбених маневара који су веома важни у условима блиске ваздушне битке. Његови маневарски квалитети су изузетно цењени код непријатеља, тако да су основне препоруке НАТО пилотима који су нападали на СР Југославију или Ирак биле да уколико уоче овај авион на њега изведу нападе великим бројем ракета средњег или великог домета, и то у ситуацијама изразите бројчане надмоћности. По признању западних пилота код „двадесетдеветке“ је посебна цењена способност наглих промена правца лета и генерална окретност у ваздуху, где га је практично немогуће задржати у видном пољу.Било какво упуштање у блиску ваздушну борбу са овим авионом једноставно није долазило у обзир.


Поред бољих маневарских карактеристика од већине западних авиона 4 генерације, амерички пилоти су се посебно бојали и руске ракете Р-73 кратког домета, која је и дан данас супериорнија до својих западних аналога. У сваком случају углавном се радило о апаратима чија авионика није била модернизована, и који су у том сегменту имали велики недостатак у односу на западне авионе који су поседовали технологију последње генерације. На то све треба надодати и огромну ваздушну предност, где су на један или два авиона МиГ-29, као у чопору нападале групе од 10-15 а понекад и 20 непријатељских ловаца.

Концерн „МиГ“ избацио нови авион 4++ генерације

Укупно је у СССР-у, и касније Русији, урађено око двадесет модификација овог авиона. Напоменућу само МиГ-29УБ који је са једног прешао на два члана посаде, затим МиГ-29М који представља верзију која је специјализована да поред ловачких задатака изводи и нападе на земаљске циљеве употребом савременог наоружања ваздух-земља, МиГ-29ОВТ са још бољим маневарским карактеристикама услед примене мотора са промењивим вектором потиска, МиГ-29К са склопивим крилима (морнаричка верзија која се базира на носачима авиона) итд. Савремени апарати на бази МиГ-29 сада носе далеко ефикасније наоружање, поседују неупоредиво квалитетнију авионику, средства навигације и комуникационе системе.

Последња модернизација легендарне „двадесетдеветке“ представља вишенаменски борбени авион МиГ-35С, који је први пут широј јавности представљен на авио-космичком сајму МАКС-2017. Према бројним показатељима ради се о потпуно новом авиону који сем физичке сличности са ранијим верзијама МиГ-29, нема неке додирне тачке, посебно када је у питању његова авионика. Наиме, овај авион је опремљен новим радаром Жук-А, који је опремљен активном фазном антенском решетком, који ће моћи да прати до 30 циљева а да истовремено гађа 6 ваздушних циљева. Поред повећања борбених способности самог радара, нова фазна решетка ће омогућити и повећање максималног домета детекције ваздушних и копнених циљева у односу на постојеће моделе (до 300 км када је у питању неки већи објекат нпр. разарач, и најмање 160 км када су у питању циљеви величине ловца).

Ту се затим налази и дигитални тро-канални електронски систем даљинског управљања. Са дигиталним електричним командама лета се потпуно спроводи жеља пилота, уз побољшани квалитет, и уз пружање велике помоћи у управљању са авионом. Пилот се ослобађа бриге о свима ограничењима које прате управљање са авионом, као што је гранична издржљивост структуре и граница нападног угла. За повећање његова максималне брзине и маневарских карактерисике задужени су модернизовани мотори РД-33МКВ „Медуза“ са векторисаним потиском, који су јачи али и рентабилнији од претходних верзија. Они му поред високих маневарских способности обезбеђују и остваривање максималне брзине од око 2,560 км/ч. Урађена су унапређења и на плану интеграције новог пасивног електро-оптичког комплекса, као и електронског система који се налази на визиру кациге пилота. У целини гледано, нови Миг-35С има већу носивост убојних средстава, већи капацитет резеровара са горивом, дужи ресурс погонске групе мотора, и знатно нижу цену у одржавању и употреби авиона. Поседује и карактеристике стелтности (невидљивости) што га чини летелицом 4++ генерације.

У међувремену, потенцијални купци су за њега исказали велико интересовање. Посебно су заинтересоване државе који у свом арсеналу имају старије верзије авиона МиГ-29. На првом месту се налази Индија, али и бројне друге државе које традиционално купују руско савременом оружје. Једноставно, овај авион може у ваздуху да уради буквално све, баш као и Су-35С. Ту скоро да нема никакве разлике када су у питању летне карактеристике. Одликује га изузетно снажна радарско-електронска компонента, уз чак 2,5 пута мању цену одржавања у односу на старије машине. Према речима главних људи из компаније РСК „МиГ“ авион је готово у 100% обиму комплетиран, и очекује се да кроз 2 године отпочне његова серијска производња.

БОНУС ВИДЕО

Гости емисије „Дебата” били су пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић и др Драган Петровић. У емисије говорило о томе да ли ће српска вјска добити руске мигове 29 или америчке Ф-16 (00:00:30); и о НАТО војној вежби, која је одржана у Бугарској, на којој је учествовала и српска војска (00:05:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.