Прочитај ми чланак
Европски суд за људска права у Стразбуру нова је мета критика владајућих британских торијеваца, који настоје да јачањем евроскептицизма у својој реторици спрече да на наредним парламентарним изборима 2015. године знатан број њихових бирача гласа за странку Најџела Фаража, најжешћег британског противника Европске уније.
Иако Европска конвенција за људска права, односно Суд у Стразбуру који контролише њену примену, нису део система ЕУ, конзервативци Дејвида Камерона су у оквиру страначке конвенције у Манчестеру управо њих навели као „неприхватљив пример спољног (европског) мешања у унутрашње ствари Велике Британије”.
Британска министарка унутрашњих послова Тереза Меј је чак изјавила да ће Конзервативна странка, ако победе на изборима 2015, Велику Британију искључити из Европске конвенције за људска права, додавши да ће то обећање бити саставни део предизборног програма странке.
„Смешно је да британска влада мора толико да се мучи да би се решила опасних странаца”, рекла је Мејова на годишњој конвенцији конзервативаца, истичући пример палестинског радикалног клерика Абу Катада који се захваљујући одлукама Суда у Стразбуру већ десет година одупире британским покушајима да га изручи у Јордан, где је оптужен за тероризам и сарадњу са Ал Каидом. „Уколико ће иступање из Европске конвенције поправити наше законе о људским правима, онда ћемо то и учинити.”
Европска конвенција за људска права је постала саставни део британског законодавства 2000. године. Међутим, власт у Лондону је дошла на мету критика британске јавности да, због многобројних одлука Суда у Стразбуру о забрани Британији да депортује осумњичене криминалце или илегалне имигранте, заправо не контролише британске границе.
Министарка Меј је, међутим, најавила да ће променом Закона о имигрантима бити омогућено да странци осумњичени за криминал, уколико нису у опасности да им буде почињена озбиљна и непоправљива штета, буду депортовани из Британије и пре него што буде разматрана њихова жалба. Њихова жалба била би разматрана док су они ван Британије.
Према њеним најавама, овим поступком конзервативци желе да преполове број жалби на одлуку о депортацији и спрече кршење члана осам Европске конвенције о људским правима, које гарантује право на поштовање приватног и породичног живота. Осим примене овог члана, гнев британских евроскептика изазива и то што Суд у Стразбуру инсистира да, у складу са конвенцијом, неке одлуке о доживотним робијама британских затвореника буду поново разматране, као и да право гласа у Британији имају и на десетине хиљада затвореника, међу којима и убице и силоватељи.
Овакви налози из Стразбура иритирали су британску јавност и умножили број критика на рачун британске владе тако да је премијер Дејвид Камерон је у недељу у телевизијском интервјуу најавио могућност иступања из Европске конвенције о људским правима, што би, између осталог, омогућило депортацију илегалних имиграната и криминалаца.
На први поглед, ова његова најава би требало да задовољи евроскептике у његовој страни, али уједно узнемирује његове коалиционе партнере, Либерално-демократску странку која се противи променама закона о људским правима, као и слабљењу веза са континенталном Европом. Међутим, Камеронови торијевци играју на ову карту јер, како и поједини британски коментатори истичу, „народ жели да види да је Врховни суд Уједињеног Краљевства – у Уједињеним Краљевству а не у Стразбуру”.
Опозициони лабуристи, пак, инсистираће на британском учешћу у Европској конвенцији за људска права, док ће Фаражова Партија за независност Уједињеног Краљевства (УКИП) инсистирати на томе да Камеронови торијевци нису искрени у својим наумима. То је већ у изјави за „Раша тудеј” истакао Џерард Батен, рекавши да је Камеронова изјава „фундаментална неискреност” јер не каже да Британија неће бити чланица ЕУ, што би била права изјава.
„Не можете бити чланица ЕУ а да нисте чланица Савета Европе, при чему не можете да будете чланица Савета Европе а да нисте потписница Европске конвенције о људским правима”, каже Батен, објашњавајући тиме да Камерон не намерава заиста да искључи Британију из Конвенције, јер не жели да је искључи из ЕУ. „Не могу да се одлучим да ли то показује његову неспособност или његову неискреност.”
Упркос овим критикама, Камеронови стратези сматрају да ће прича о иступању из надлежности Суда у Стразбуру бити довољна да евроскептике у својим редовима али и целој земљи приволи на Камеронову страну и да би то могла да буде главна ставка „радикалног редефинисања односа Британије и Брисела”, које је премијер обећао. Премда Суд у Стразбуру није део система ЕУ.
(Политика)
