Pročitaj mi članakIndija će verovatno nastaviti da sledi kineski put brzog ekonomskog razvoja i spasavanja što većeg broja ljudi iz siromaštva, što bi joj omogućilo da do 2030. postane treća svetska ekonomija
На изборима у Индији, који су завршени после готово два месеца, владајућа партија Бхаратија џаната (БЈП) изгубила је део посланика у парламенту, доживљавајући пад на 204 у поређењу са 303 колико је имала на претходним изборима, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт „Геополитика“.
Први пут у 15 година, странка премијера Нарендре Модија није успела да освоји већину у најмногољуднијој индијској држави Утар Прадеш. Иначе, ово је верски центар већине Индијаца, у коме је Модијева националистичка агенда раније имала снажну подршку. Модијева странка је у Утар Прадешу освојила само 33 места у парламенту, а опозиција 43.
Зашто је Моди, који је вешто користио популистичку реторику, овог пута изгубио тло под ногама? Постоји неколико разлога за тај пад.
Најпре, у време епидемије ковида влада је увела озбиљна ограничења. Други разлог је неуспешни покушај промене пољопривредног законодавства, што је довело до масовних протеста.
Трећи и најважнији разлог су индијске коалиције, попут коалиције Индија, због чега се БЈП суочио са снажним противницима у неколико великих држава. Индијски национални конгрес (ИНЦ), који је био део ове групе, освојио је укупно 99 места. БЈП је такође основао коалицију, под називом Национална демократска алијанса (НДА).
Опредељивање бирача у Индији се драматично разликује од округа до округа. Централни део земље припада присталицама десничарских снага.
Знаци за узбуну
Опозиција је током кампање оптуживала Модија за јачање антимуслиманске реторике, што је требало да мобилише хиндуистичку већину.
Ова стратегија није ојачала Модија, али је оснажила опозицију, за коју су гласали мањински бирачи.
БЈП је одбио да учествује на изборима у долини Кашмира, где је подржавао своје савезнике – Народну конференцију, Апни партију и Демократску прогресивну партију Азад. Међутим, ниједан од ових кандидата није победио.
Разлог за пораз је то што је Моди 2019. године опозвао члан 370 индијског устава и лишио Кашмир аутономије. Такође, влада је затварала политичке лидере, искључила интернет и ућуткала медије, примењујући антитерористичке законе против десетина новинара.
Избори у Кашмиру су показали какво је расположење овдашње јавности према БЈП.
Значајно да је на изборима победио шеик Абдул Рашид, бивши посланик Северног Кашмира, познат као „инжењер Рашид“, који је раније отворено позивао на сепаратизам. Од 2019. године, он се налази у затвору, под оптужбом да је финансирао тероризам.
Ипак, Рашид је победио бившег главног гувернера Кашмира Омара Абдулаха.
У држави Пенџаб победио је идеолог независне државе Сика Калистан Амритпал Синг, који се такође налази у затвору, а суочава се са оптужбама за кршење Закона о националној безбедности.
Све ово су звона за узбуну за Модија и за оне који се залажу за јединствену Индију.
Чак и унутар БЈП постоји опозиција Модију, коју предводи досадашњи министар саобраћаја Нитин Гадкари, у коме неки виде алтернативу Модију. Када су прошле недеље сви устали да поздраве премијера у централној сали парламента, Гадкари је наставио да седи, што је био отворени изазов упуђен Модију.
Сада опозиција унутар БЈП не говори о „Модијевој влади“, пошто БЈП није добила већину, већ влада у савезу са другим странкама. Аналитичари имају различите погледе на правац којим ће се убудуће кретати Индија.
Спољнополитичка оријентација нове индијске владе
Колумниста часописа „Дипломат“ Мохамед Зесан верује да се током Модијевог претходног мандата Индија „повукла из либералног међународног поретка.“ Индија се, додао је Зесан, нагло удаљила од западних норми, од реторике људских права и од западног схватања међународних односа.
Захваљујући Модијевом хиндунационализму, он је почео да води много ризичнију спољну политику. То је довело Индију у сукоб са међународним институцијама којима доминира Запад. Њу Делхи је у спољној политици почео да користи термине који су до сада били карактеристични за Пекинг и Москву.
Остаје нејасно је каква ће бити спољнополитичка оријентација нове владе, јер Моди мора да ослони на подршку оних који не следе његове националистичке погледе.
Колумниста „Пакистан трибјуна“ Шахзад Чаудри тврди да је „на геополитичком фронту Моди успешно водио Индију“ и да ју је довео близу врха. Комбинација деценија друштвено-економског развоја и коришћење утицаја успешне индијске дијаспоре омогућила је да се превазиђе инерција свакодневног живота, а Моди је ово користио како би направио место за Индију.
Уколико Индија настави да следи кинески пут економског развоја, спасавања што већег броја људи из сиромаштва и одлагања решавања тренутно нерешивих геополитичких проблема, она би до 2030. године вероватно постала трећа економија на свету.
Уколико настави да се креће ка мултиполарности, Индија ће морати да рачуна на сарадњу са Кином. Што се тиче односа са Русијом, мало је вероватно да ће промена равнотеже у парламенту и у новој влади довести до неких измена. Индија је у многим областима, ма ко да је води, заинтересована да развија односе са Русијом.
Проамерички лоби је најснажнији у војсци, која сарадњу са Вашингтоном правда наводним претњама Индији које стижу из Кине и Пакистана.
