Pročitaj mi članak
Изасланик Уједињених Нација у Сирији Staffan de Mistura упоредио опсаду Кобанија са Сребреницом, а Србе са терористима ИДИС-а. Дакле, он огорчен због тога што Курди не желе прећи на побуњеничку страну и окренути се против Асада, своју неспособност лечи лажном европском пропагандом о Србима.
„Да ли се сећате Сребренице? Ми се сећамо. Никада нећемо заборавити и вероватно опростити себи. Био сам део тима УН-а у то доба, био сам у том подручју,мада не у самој Сребреници. Ужасно смо се осећали јер смо се били фокусирани на Сарајево, Дубровник, а након свега је Сребреница пала. Сећате ли се Вуковара, Руанде? Желим нагласити, а то су принципи које често истиче главни секретар УН-а Бан Ки Моон, да када постоји опасност по цивиле, ми не смемо, нити требамо ћутати“, речи су овог шведског дипломате, који је након тога замолио Турску за помоћ граду Кобанију, док са друге стране САД и њихова коалиција имају ништавне резултате на терену.
Међутим, јасно је да је нереално очекивати помоћ од Турске када Турска стоји на страни терориста и поврх тога те угрожене људе у граду сматра терористима! Чему онда упорна пропаганда на штету Срба? Наравно, на овакву изјаву једног виског УН званичника, српски медији и српска власт остају неми.
Отац де Мистура пореклом је из племићке породице из Далмације, града Шибеника, из кога се одселио након Другог светског рата. Staffan de Mistura радио је у готово свим земљама којима је „дарована“ демократија, почев од Авганистана преко Србије, где је на Косову једно време чак био и окружни управник Косовске Митровице, до Јужног Судана и сада Сирије. Истицао се углавном хуманитарним радом и мирним решавањем проблема, мада очигледно селективним. У Сарајеву, Дубровнику и Митровици радио је као хуманитарни изасланик, док ниједан град ван Косова у Србији те исте 1999. није обишао.
Из извора Wикилеакс-а, Staffan de Mistura увек је повезивао одбрану Курда са америчком интервенцијом. По њему, присуство америчких снага било је неопходно како би Курди опстали у том региону. Међутим, сада када су Курди заиста у опасности и Американци делују, реалне помоћи од ваздушних напада САД-а нема. Мистура је у својим разговорима са Маликијем, Председником Ирака и полтроном Запада, говорио како је Турска пријатељ, а то мишљење очигледно и сада има.
На основу таквих изјава делује као да Мистура није провео ниједан дан на Блиском Истоку. Турска јесте пријатељ САД-у чијим побуњеницима и терористима помаже, али никако није пријатељ Курдима. Турска је јасно ставила до знања да жели да створи неутралну зону у тој области, која би заправо одвела до анексирања те области. Разлог зашто Турска делује и даље само пасивно јесу претње Ирана, а не празне приче дипломата у Женеви.
Де Мистура је само још један европски дипломата који игра по диктату жеља великих сила. Растурање држава и помагање сецесионистичким елементима, а са друге стране лажно оплакивање жртава опис је посла овим људима. Курди и остали народи су само жртвена јагњад њигових хирова.
