Једна чаша за кафу изазвала је праву буру у СAД и поново подстакла јавност на друштвеним мрежама да преиспита колико смо претерали у култури политичке коректности.

Све је покренуо донедавно мало познати блогер, бивши католички свештеник Џоша Фјуерштајн, који је критиковао новогодишњи дизајн „Старбаксове” чаше за кафу – црвене боје са зеленим логом – због изостављања хришћанских симбола и натписа „Срећан Божић”. Нема везе што највећи ланац кафића на свету од увођења традиције божићних дизајна 1997. није користио верске симболе већ јелке, украсе, санке, пахуље и ликове Деда Мраза и Снешка Белића; то није спречило Фјуерштајна да констатује: „У ово доба политичке коректности постали смо толико отвореног ума да нам мозгови буквално испадају из глава”.

Нови „Старбаксов” дизајн разљутио је и Доналда Трампа, за сада водећег фаворита за републиканског кандидата на председничким изборима 2016. који је предложио бојкот „старбакс” кафе и, у препознатљивом стилу, помпезно најавио: „Aко ја постанем председник, сви ћемо поново да говоримо Срећан Божић, то вам гарантујем”. Трамп је тако подсетио на гласине које су дуго колале Aмериком (а у које и данас многи верују) да је Барак Обама увео правило да се божићна јелка зове празничном, а „Срећан Божић” замени верски неутралним „Срећни празници”.

Гери Олдман

Политичка коректност је с…, а лицемерје ме излуђује.

ТВ комичари спремно су се наругали читавој ујдурми, а најоригиналнији је био Тревор Ноа, наследник Џона Стјуарта у „Дејли шоуу”, који је све упоредио са лошом новогодишњом бајком.

– Богати бизнисмен, без додира са стварношћу, једини је који покушава да спасе Божић. Шта је следеће? Сироче на штакама које псује, „Носи се, Деда Мразе, и ти и твоји глупи коњи са роговима. Aтеизам је страва!” – пита се Ноа.

Било је ово још једно републиканско „боцкање” актуелног председника СAД који махом избегава питања о својим верским убеђењима и у чијем говору за Дан захвалности многи помно прате је ли поменуо Бога или не. Чињеница је да је од Обаминог доласка на власт политичка коректност узела маха, а силна опрезност да се неко не увреди довела до апсурда.

Спортски тимови мењају имена да избегну вређање индијанских племена, неки студенти захтевају преименовање празника Колумбов дан у Дан домородачких народа, у појединим школама ускршња јаја су преиначена у „пролећне сфере” а маскенбал за Ноћ вештица укинут из паничног страха да се костимима никако не увреде осећања етничких и верских група и мањина.

Колико је све узело маха говори податак да су неки студенти затражили да се на корицама лектире поставе „упозорења” ако је реч о описима насиља, силовања, расизма и других траума како би читаоци са сличним искуствима били припремљени. (Међу примерима су наведени и „Велики Гетсби”¸„Госпођа Даловеј” и „Млетачки трговац”.)

Ништа боље није ни у индустрији забаве. Кад је Гери Олдман летос изјавио за „Плејбој” да Мел Гибсон живи у граду (Холивуду) којим управљају Јевреји и да је ујео руку која га храни (кад је полицајцу рекао да су Јевреји одговорни за све ратове на свету), и на њега су осули дрвље и камење.

– Политичка коректност је с…, лицемерје ме излуђује. Прихватите ј… шалу, шта се сви понашате као да код куће не изговарате још горе ствари – рекао је огорчени Олдман.

На удару су се нашли чак и они којима је доскоро било дозвољено да исмевају све, без цензуре – стенд ап и ТВ комичари. Некада сигурне тезге по универзитетима већина њих сада избегава јер су факултети широм СAД од расадника либерализма прерасли у светионике претеране политичке коректности. – Неки људи ме мрзе јер сам атеиста. Шта да радим? Да ођедном почнем да верујем у Бога? Глупости – каже Рики Џервејс додајући да, једном када почнете да се преиспитује, са вама као уметником је готово. – Или ће бити по мом или никако. Уметност није демократија. Морате бити потпуни фашиста – закључује Џервејс.

Извор: Блиц – Миона Ковачевић

Oznake: božić, politička korektnost, SAD