Pročitaj mi članak
Авганистански рат ушао у 13. годину – хоће ли америчке трупе у потпуности напустити земљу 2014?
Председник Авганистана Хамид Карзај је осуо лавину критика на НАТО. Он је окривио команду Северно-атлантског савеза да за 10 година војне операције Запад није успео да обезбеди стабилност у његовој земљи.
„Гледано са тачке безбедности, сва операција НАТО у Авганистану је донела само огромна страдања, изгубљени су многи животи, нема никаквих резултата, јер земља и даље није безбедна“, изјавио је Карзај.
Према његовим речима, руководство НАТО је направило грешку када је сконцентрисало снаге на тражење терориста у авганистанским селима, не обраћајући пажњу на скровишта талибана у Пакистану.
07. октобра, 2001, САД је покренуо инвазију на Авганистан. 13 година након, у Авганистану се и даље налази на око 54,000 америчких војника – што је знатно више него за првих седам година рата.
Када је реч о медијима, „рат“ у Авганистану се готово више и не спомиње. Но, информације говоре како рат итекако траје – упркос чињеници да је у Кабулу инсталирана про- америчка влада. Наиме, током ове године, до 1. октобра, погинуло је најмање 106 америчких војника према информацијама организације и Casualties.org – то је више него било које од првих 6 година ратовања.
До данас су коалиционе снаге изгубиле 3,372 војника, од тога 2,271 америчких, 444 британска, 158 канадских, 86 француских, 54 њемачких и 359 осталих. Авганистанске снаге безбедности изгубиле су преко 10,000 војника. Извори о убијеним Талибанима нису доступни, но верује се како је број жртава на њиховој страни већи од коалиционих.
Американци имају план за повлачење – до фебруара идуће године број војника би се требао смањити на 34,000, а број коалиционих база већ је смањен са 800 на 100. Но, ако се план повлачења буде проводио како је зацртано, амерички војници бити ће у Авганистану још 15 месеци.
Талибани су брзо срушени с власти након уласка америчких трупа. Терористи које су чували су побегли, укључујући и Осаму Бин Ладена којег су САД ловили још пуних 10 година, док се он скривао у „сигурној кући“ у суседном Пакистану. Но, још за време другог мандата Џорџа Буша, медијски фокус се пребацио на Рат у Ираку, још једну америчку агресију у регији .
Док је трајао рат у Ираку, талибани су се регрупирали и променили тактику. Директне конфронтације с америчком војском биле су немогуће, но талибани у Авганистану крећу са жестоким герилским нападима који су натерали новог америчког председника, Барака Обаму, да знатно повећа број трупа у Авганистану. 2009. у Авганистан стиже додатних 30,000 трупа, такође податак који се јако брзо заборавља .
Упркос великом појачању, талибани су остали укопани те су наставили наносити тешке губитке авганистанској војсци која је до сада већ преузела одговорност за безбедност од коалиционих снага. Питање свих питања је ово – што ће се догодити када се амерички војници напокон повуку до краја 2014? Може ли нова авганистанска војска – чија је лојалност властима итекако упитна – издржати очекивану офанзиву талибана која ће засигурно кренути чим се Американци повуку? Хоће ли Кабул још једном пасти у руке ових екстремиста?
Ту су још и опаснија питања која се тешко и постављају – би ли САД – у заиста „сметало“ да талибани поново дођу на власт? Немојмо заборавити да су примарно и освојили власт управо захваљујући америчкој помоћи како би се борили против тадашњег уласка совјетских трупа. Авганистан је и званично од 1996. до 2001. егзистирао као Исламски Емират Афганистан, нешто слично као што Ал – Нусра Фронт и ИСИЛ желе створити данас на просторима Сирије и Ирака. Ако на простору Леванта једног дана Емират постане стварност, то ће – баш као и у случају Авганистана – бити захваљујући америчком уплитању , тј дестабилизацији секуларних власти .
Немачка је предала авганистанским снагама безбедности војну базу у провинцији Кундуз.
На церемонији су присуствовали министар одбране Немачке Томас де Мезјер и министар спољних послова Гидо Вестервеле.
Операција бундесвера која је трајала око 10 година је званично завршена. У бази остаје око 900 војника који треба да је напусте до краја месец.
Повлачење немачке војске из Авганистана је почело пре две године. За све време војне операције у земљи погинула су 54 војника Немачке.
Оно што ће се десити с Авганистаном талибани свргну власт у Кабулу, Авганистан би још једном могао постати центар међународног тероризма. Једна ствар је сигурна – америчко повлачење 2014. неће да означи крај рата, како многи данас тврде, већ вероватно тек почетак још жешћих сукоба.
Још једно питање је јако важно за прогнозирање будућности Авганистана – ко је допустио, можда чак и подстакао, отварање талибанске канцеларије у главном граду Катара, Дохи, где се данас вијори њихова застава и обиљежје “ Исламског Емирата Авганистан „?
Авганистански председник Хамид Карзаи свестан је како САД преговарају с талибанима без његовог знања на шта је он запретио да неће да дозволи никакву америчку војну присутност након 2014. Но, многи војни стручњаци се слажу како је једноставно немогуће да авганистанске снаге безбедности саме воде рат против талибана – у овом тренутку треба им НАТО помоћ у логистици, ваздушној подршци, обавештајној потпори итд.
Ако гледамо ситуацију у глобалу, стране силе немају шта да траже на територију Авганистана, но повлачење након овог агресивног уплитања имати ће без сумње негативне консеквенце за целу земљу и авганистански народ.
Аналитичари тврде како упркос повлачењу талибани неће имати довољно снаге за поновно заузимање Кабула. Но, зар није још Буш у првом мандату тврдио како је „рат готов“?
Чак и да не заузму Кабул, преузети ће готово сигурно контролу над великим просторима јужног и источног Авганистана. Ово је основни састојак за избијање новог грађанског рата који би могао бити још и крвавији од претходног (који технички још траје). Ту је и Пакистан који, признао или не признао, нема контролу над делом свог источног територија. Заисламисте су границе између Авганистана и Пакистана непостојеће .
Уз све то, ту је и локална политика. Многи извори истичу како је Хамид Карзаи корумпирани политичар с властитом агендом која се своди на обезбеђивање власти своје елите. Избори би се у земљи требали одржати идуће године у априлу. Поједини познаваоци унутрашње ситуације у Авганистану тврде како Карзаи још увек није пронашао адекватног наследника због чега би могао или тражити промену Устава како би се могао да кандидује још једном или, што је извесније, подстаћи ће унутрашњу кризу како би се избори одгодили. У сваком случају, Хамид Карзаи очито није особа која би могла да уједини дубоко подељени Авганистан. Нема толико ни политичке ни војне моћи, али ни харизме.
Неки тврде како је америчка инвазија у Авганистану „амерички пораз“. Ако гледамо из перспективе стриктно војне победе или пораза, онда је свакако пораз јер талибани су и даље довољно снажни да могу управљати већим делом територија. Но, ако гледамо из перспективе да америчком војно – индустријском комплексу одговара управо „хаос“, онда је Авганистан у сваком погледу „успех“, јер магнитуда хаоса која се проширила целом регијом од 2001. до данас је огромна. Но, пораз за САД заиста би био пораз уколико дође до распада преговора с Кабулом по питању присуства америчких трупа након 2014.
Стратешки гледано, бројни званичници у америчком Пентагону хтели су под сваку цену да задржи бар 10-15.000 војника и након 2014. Но, последње информације говоре како би амерички званичници могли ускоро чак и прекинути преговоре са Кабулом. Један званичник рекао је за Њујорк Тајмс како „могућности за преговоре по том питању с Карзаијевим наследником нису велике“ истичући како је је време „сада“.
„Ове јесени морати ћемо да направимо планове за будућност Авганистана“, рекао је. Све упућује на то како се приближава могућност оног што у САД – у називају нула опција, тј потпуно повлачење из Авганистана до краја 2014. Проблем није само у томе што ће талибани ојачати, а авганистанска војска се деморалисати, Американце брине и чињеница да ће комплетан одлазак из Авганистана бити поприлично скупа операција .
Многи истичу да није уопште јасно како Авганистан може да настави уколико дође до потпуног раскола између Вашингтона и Кабула. Наиме, процењује се како се Авганистан данас налази још деценијама од управљања – тренутно Кабул плаћа свега 20% својих рачуна, осталих 80% подмирују САД и савезници. „За очекивати је како Конгрес неће плаћати обећану помоћ, као ни наши савезници, ако се не постигне договор „, рекао је један амерички званичник. Другим речима, ово је америчка уцјена авганистанским властима – или допустите останак наших трупа у земљи или се суочите с банкротом.
Карзаи се, изгледа, „отео“ америчкој контроли, што није никаква новост када је реч о америчким савезницима, сјетимо се само Саддама Хуссеина. Карзаи је такође поручио Американцима како више не смеју изводити операције потраге за члановима Ал – Каеде те како би било најбоље да сву обавештајну документацију предају авганистанским снагама. Карзаи зна да док су Американци присутни на терену, његови планови и планови његове елите нису изводљиви, какви год они били.
Подсетимо како је и америчка војска била присиљена потпуно се повући из Ирака упркос чињеници да то нису желели. Но, Ирак је данас у хаосу, а тај хаос чека и Авганистан. Но, и ирачка влада научила је „егзистирати“ унутар хаоса, па се иу Авганистану можда надају да ће моћи и они. Развој догађања око још увек актуелних америчко – авганистанских преговора бити ће кључан. У идућих месец дана морати ће да буде постигнут договор – америчка присутност у Авганистану након 2014, да или не ?
Тада ће се моћи детаљније говорити о будућности Авганистана .
(Адванце, Глас Русије)
