Прочитај ми чланак
(Нова српска политичка мисао)
Статистикама не треба превише веровати. Али где бисмо били без њих? Да бисмо се борили против сиромаштва у Европи, морамо прво да га упознамо – а за то је потребно више од голих бројки.
На табели немачког Завода за статистику у Визбадену, све је савршено јасно. Табела даје одговоре на два питања – најпре, колико су грађани ЕУ угрожени од сиромаштва у својим земљама, и затим, колико су у дотичним земљама неједнака примања?
Сиромаштво највише прети Бугарској, Румунији, Шпанији и Грчкој. У тим државама је и велика разлика између људи са високим и ниским дохотком. Прве три земље по неједнакости су Шпанија, Летонија и Бугарска.
Укупно гледано, сиромаштво у ЕУ угрожава 16,9 одсто становништва. А људи са највећим приходима – горњих 20 одсто, имају у просеку пет пута већу плату од оних у доњих 20 одсто. Немачка је по овом критеријуму близу просека.
Чешка на првом месту
Истовремено, једна земља има одличне показатеље. Чешка Република је на првом месту у обе категорије. Разлика између високих и ниских прихода је за половину мања од Шпаније, која се по том критеријуму налази на дну. Поред тога, у Чешкој је најмање људи угрожено од сиромаштва. Да ли то значи да је Чешка узор за борбу против сиромаштва?
Кристоф Шредер из Института немачке привреде каже да ова статистика не говори све: „Овде је произвољно узета вредност којом се изражава угроженост од сиромаштва“.
Наиме, особа која располаже са мање од 60 одсто просечног прихода, сматра се угроженом. У Чешкој то изгледа овако: мање од 4.500 евра годишње значи ризик од сиромаштва. У Луксембургу је угрожен онај ко годишње потроши мање од 19.500 евра. Шредер сматра да за праву слику о условима живота недостаје још пуно ствари.
Потпуна слика
Институт немачке привреде узима у обзир и друге статистике. На пример, шта кажу људи? Да ли се сматрају сиромашним? Готово трећина Грка на ово питање одговара потврдно. Поред тога, људима се постављају и конкретна питања: имају ли за кирију, грејање, кола, одмор? Како састављају крај са крајем?
Када се у обзир узму сви показатељи, добија се прегледнија слика. Чешка тако пада на средину табеле, Данска и Луксембург избијају на врх. Међутим, Грчка, Румунија и Бугарска су опет на дну. „Ова слика се поклапа са очекивањима” каже Шредер.
Статистика није довољна
Истовремено, истраживач сиромаштва Кристоф Бутервеге сумња и у бројке које презентује Институт немачке привреде. Овај стручњак са Келнског Универзитета сматра да Институт заступа интересе привредника. На пример, каже овај стручњак, законски минималац је “црни ђаво” за Институт немачке привреде, иако он постоји у 20 земаља ЕУ. Бутервеге подсећа да ту организацију финансирају приватна предузећа, што значи да и испитивања која Институт врши трпе утицај пословних људи.
У начелу, најважније је правилно тумачење статистичких података, каже Бутервеге: „На једној страни, бројеви се могу критиковати у великој мери, са друге стране, не можемо без њих“. Поред схватања значења статистике, требало би нешто и предузети, каже он.
На пример, последњих деценија богати су добили многе пореске олакшице у Немачкој. Статистике немачког Завода показују да сиромаштво у Немачкој расте, каже Бутервеге: „Не можемо да се заиста боримо против сиромаштва, а да не доведемо у питање повластице богатих“. Али, за то нема политичке воље.
(Аутори: Клаус Јансен / Дарко Јањевић)
