Pročitaj mi članakDok koronavirus hara svetom, naučnici se pitaju da li su neki ljudi zarazniji od drugih? Da li postoje superprenosioci, osobe bez simptoma ili blagim simptomima koji se kreću među ljudima i nose virus? Po svemu sudeći, odgovor je potvrdan.
Ко су суперпреносиоци?
То су појединци који су способни за неразмерно ширење болести, било као последицу генетике, друштвених навика или су једноставно на погрешном месту у погрешно време.
Ти људи могу бити покретачи епидемија у такозваним епицентрима, кажу истраживачи, а њихово проналажење је кључно за контролу ширења епидемије. Једнако су важни и они на другом крају спектра, људи који су заражени, али је мала вероватноћа да ће заразити друге.
Разликовање оних који су заразнији од оних који су мање заразни могло би донети огромну разлику када је у питању епидемија, рекао је Џон Зелнер, епидемиолог са Универзитета у Мичигену.
Ако је појединац изразито заразан, посебно је важно тражење његових контаката. Ако није толико заразан, тада је трагање за контактима губљење времена.
“Шкакљив део је што не морамо нужно да знамо ко су ти људи”, каже др Зелнер.
“Два фактора су кључна. Мора да постоји веза између људи како би се пренела инфекција. Сама веза је потребна, али није довољна. Други фактор је колико је особа заразна. Од те две ствари готово никад немамо независних података“, рекла је Мартина Морис, професорка статистике и социологије на Универзитета Вашингтон.
Она наглашава да се неком појединцу може погрешно приписати већи број инфекција, на пример код особа које су боравиле на месту с пуно људи, а први су добили дијагнозу.
Др Томас Фридман, некадашњи директор ЦДЦ-а каже да са ЦОВИД-19 још није јасно да ли су ти високо заразни људи појединци који не схватају да су болесни. Већа је вероватноћа, додаје, да они ипак имају симптоме, али блаже и да због тога не остају код куће. Без обзира на узрок, здравствене мере, попут избегавања гужве и онога што др Фридман назива хигијеном кашља, могу спречити ширење.
У свим епидемијама је слично
Историја медицине пуна је прича о суперширењу паразитарних болести – туберкулозе, малих богиња и других болести. Један од славних примера је Мери Малон, куварица позната као “тифусна Мери”, која је почетком 20. Века вирус тифуса проширила на око 50 људи. Сама је била асимптоматска – заражена, али са притајеним симптомима болести.
Суперширење је такође имало важну улогу у избијању два друга коронавируса, САРС и МЕРС.
“Епидемија МЕРС-Цов у Јужној Кореји потекла је углавном од три заражена појединца, односно око 75 одсто случајева можемо пратити до њих троје који су несразмерно заразили велик број контаката” , каже Џорџ Ф. Гао, имунолог и вирусололог у кинеским центрима за контролу и превенцију болести у Пекингу.
Инфекција је започела 2015. кад се један мушкарац заразио МЕРС-ом током путовања на Блиски Исток. Вратио се у Јужну Кореју где је директно заразио 29 људи, од којих је двоје заразило још 106 људи. Укупан број случајева у Јужној Кореји у то вријеме био је 166.
За време епидемије САРС-а 2003. године, чини се да је први пацијент у Хонг Конгу заразио најмање 125 људи.
Други догађаји повезани са суперширењем укључивали су 180 људи у стамбеном комплексу у Хонг Конгу и још 22 особе на лету из Хонг Конга у Пекинг.
У епидемији еболе у Африци између 2014. и 2016., 61 одсто инфекција повезано је са само три одсто заражених, а према научницима, суперширење покренуло је и епидемију новог коронавируса, бар у неким земљама.
Поента је само једна
На конференцији у бостонском хотелу “Марриот” од 175 особа из компаније “Биоген” бар један је био заражен коронавирусом. Две недеље касније, 75 одсто од 108 становника Масачуетса заражених вирусом било је повезано са “Биогеном”.
На другом крају спектра постоје заражени људи који као да не могу да заразе друге. Током епидемије МЕРС-а у Јужној Кореји 89 одсто пацијената није пренело болест на друге.
У пандемији ЦОВИД-19 постоји упечатљив пример “незаразног’”брачног пара у Илиноју.
Супруга, која се вратила из посете Вухану, 23. јануара, постала је први лабораторијски потврђен случај ЦОВИД-19 у држави. Већ 30. јануара био је заражен њен супруг. Био је то први познати пренос са човека на човека у САД. И муж и жена постали су тешко болесни и били су хоспитализовани. Обоје су се опоравили.
Државни службеници за јавно здравље пратили су њихове контакте – 372 особе, укључујући 195 здравствених радника. Нико од њих се није заразио.
„Оно што је најважније је наћи начин како да се заштитите, а проналажење нултог пацијента у томе вам не помаже, већ само рађа страх од других људи. Треба бити рационалан и држати се социјалне, односно физичке дистанце са свима, па ће тада бити неважно да ли је међу њима суперпреносилац или слабо заразан човек”, истиче Семјуел К. Робертс, историчар медицине.
