Pročitaj mi članak

Ko će prvi primiti vakcinu protiv kovid 19 i šta će biti presudno u tom izboru?

0

Dok se u nekoliko zemalja vrše ispitivanja potencijalno efikasne vakcine protiv kovid 19 nameće se niz pitanja – ko će prvi primiti vakcinu protiv kovid 19 kada bude dostupna na tržištu i šta će biti presudno u tom izboru – retorika, geopolitika ili novac, imajući u vidu da su već sklopljeni ugovori vredni stotine miliona ili čak milijardi evra, piše portal politico.eu.

Не ради се сами о заштити здравља становништва, стоји даље, вакцина је такође од виталног значаја за врац́ање економије на добар колосек.

Светски лидери то добро знају, указује се, и то је главни разлог што су богате земље унапред резервисале стотине милиона доза потенцијалних вакцина као залог да ц́е једна од њих бити успешна.

Суери Мун, кодиректорка Центра за глобално здравље при Институту у Женеви, назива потенцијалне кандидате „стратешком имовином“ упоредивом са „војним наоружањем“.

Имати приступ вакцини је прилика да се ојача политички положај земље као и њен престиж, указује она.

Велика Британија је већ осигурала 30 милиона доза потенцијалне вакцине коју праве „БиоНТецх“ и „Пфизер“, а склопили су и посебан уговор са „АстраЗенеца“ за 100 милиона доза вакцине, као и још један договор ГСК и „Санофи Пастеу“ за 60 милиона доза.

„АстраЗенец“, такође има уговор са још четири земље ЕУ – Холандијом, Немачком, Француском и Италијом – о куповини 400 милиона доза.

САД има три договора, један са „БиоНТецх“ и „Пфизер“(вредан готово две милијарде долара) за 600 милиона доза, други са „АстраЗенеца“ за 300 милиона доза и трец́и са „Новаваx“ за 100 милиона доза.

„То значи да ц́е за остатак света бити доступно веома, веома мало вакцине као и за државе које немају новца или производног капацитета унутар својих граница за приступ вакцини“, каже је Мун.

У првој години по проналаску вакцине сигурно је да неће бити довољно доза за све, уверена је Шарли Велер, шефица програма за вакцинацију при „Wеллцоме Труст“ из Лондона. Па ће, указује даље, механизми за поштену расподелу оскудних ресурса постати критични.

Глобални савез за вакцине и имунизацију (Гави), Савез за вакцине, Колаиција за иуновације и епидемијску спремност (ЦЕПИ) и Светска здравствена организација (СЗО) покренули су недавно финасијски механизам познат као ЦОВАX (постројење за глобални приступ вакцини) чији је циљ прикупљање средстава за израду вакцине против ковид 19 и њену правичну дистрибуцију.

Богате земље би плац́але све будуц́е дозе преко властитих благајни, док би донирале за постројења како би се осигурало да до 90 земаља с нижим приходима такође приме дозе.

Идеја је, како наводе, да се спречи понављање неконтролисаног сценарија из 2009. када се свет борио против свињског грипа, што је резултирало да су земље са високим приходима командовале највећим делом, а сиромашне земље заостале у реду.

Биг Пхарма (надимак за светску фармацеутску индустрију) је и те како свестан да би свет могао поново да види како се ово догађа.

Томас Куени, генерални директор Међународне федерације фармацеутских произвођача и удружења (ИФПМА), упозорио је да би фармацеутска индустрија могла да се нађе између две ватре – влада које желе да њихова земља прва прими вакцину и глобалне иницијативе приступа који покушава да обезбеди правичну дистрибуцију, преноси политицо.еу.

„Не желимо да ризикујемо“, казао је он на недавном догађају Краљевског института за међународне односе Чатам Хаус. „Зато смо потпуно посвец́ени механизму ЦОВАКС“.

Како је додао, у погледу добијања подршке за то потребна је солидарност богатих земаља које су спремне да субвенционишу сиромашније земље.

Међутим, виша саветница за политику организације Лекари без граница Кејт Елдер сматра да фармацеутска индустрија не би требало аутоматски да буде ослобођена одговорности.

„Фармацеутска индустрија дефинитивно не треба само да склапа договоре са првом државом која јој понуди новац“. Како је признала „чини се да је Биг Пхарма променила свој став у овој пандемији, при чему неки произвођачи вакцина обец́авају „непрофитне вакцине“.

За сада стижу обец́ања о такозваној солидарности богатих земаља. Немачка канцеларка Ангела Меркел описала је будуц́у вакцину као „јавно здравље за цело човечанство“, док је председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен рекла да се вакцина мора распоредити по приступачној цени у „сваком кутку света“.

Француски председник Емануел Макрон дао је сличне изјаве, рекавши на јунском Глобалном самиту о вакцинама да кад се открије вакцина она мора имати користи свима, „јер ц́е то бити глобално јавно добро“.

Овакве поруке за Елдерову су без преседана.

„Никада нисмо видели да толико шефова држава устану и кажу да ц́е ово бити глобално јавно добро, да ц́е ово бити народна вакцина“, рекла је.

Џејмс Лав, директор компаније „Кноwледге Ецологy Интернатионал“, више је скептичан. Ове топле речи су, упозорио је, одраз недостатка транспарентности и пуно тајних договора.

„Ово се сматра питањем националне безбедности у неким земљама, па је врло тешко имати транспарентност“. На пример, Велика Британија је склопила неколико билатералних споразума са произвођачима лекова у којима су прецизни услови тајна.

Међутим, министар здравља Мет Хенкок инсистирао је у обраћању британском парламенту да Британија „ради на томе да обезбеди да ко год да вакцину цео свет може имати приступ“.

„Одбацујемо уски национализам. Подржавамо глобални напор, јер овај вирус не поштује границе, а сви смо на истој страни“. Ипак, наредног дана Хенкок је додао да је прво и најважније да осигура да постоји довољно вакцине за целокупну британску популацију.

У ствари може се показати изненађујуц́е лако, пише политицо.еу, задржати вакцину британске производње у земљи – просто спровођењем ограничења извоза. Наклоност Европе према забрани извоза робе која се сматра потребном за јавно здравље, подсећају, илустрована је на почетку пандемије, када су се Немачка и Француска бориле да задрже личну заштитну опрему у својим границама, док је ЕУ забранила извоз изван блока.

Са своје стране, Ханкок није претио забраном извоза. Уместо тога, оправдао је задржавање вакцине у Великој Британији твдњом да се прво обезбеди за Британце а потом се дистрибуира било коме.

Према мишљену Лава, ако неко има вакцину која би могла да делује, „требало би да одмах започне пренос технологије другим компанијама које имају капацитет за производњу те вакцине. Што више произвођача имају капацитет, брже се могу правити вакцине, што заузврат олакшава добијање великих количина јефтино вец́ем броју људи, појаснио је он.

Проблем је, објаснио је Мун, у томе што не постоји глобални ентитет који има моц́ и овлашц́ења да примењује ваљан систем за правичну дистрибуцију вакцине. ЦОВАX то покушава да то уради, али је учешц́е на добровољној бази.

Портпарол Гави каже да ће „расподела у почетку дати предност здравственим и социјалним радницима, али ц́е се тада проширити на 20 посто становништва земаља учесница“. Затим ц́е, тврде даље, бити доступне додатне дозе на основу потребе земље, угрожености и претње ЦОВИД-19.

Иако су богате нације почеле да исказују интерес за ЦОВАКС, неке су наставиле да договарају билатералне споразуме, што доводи до бојазни да би државе могле два пута да преговарају за исте вакцине.

Како ц́е се тачно вакцина дистрибуирати ако влада има и билатерални споразум са произвођачем и који је део ЦОВАКС-а, није јасно.

„У принципу, тражимо од произвођача да нас снабдевају чим њихове дозе вакцине постану доступне“, каже портпарол Гави одговарајући на ову недоумицу. „Неки произвођачи можда имају обавезу да прво снабдевају своју домац́у владу. Да би то ублажили, желимо да потпишемо уговоре са произвођачима који такође немају такве обавезе“.

Постоји шири договор око тога ко би требало прво да прими вакцину: здравствени радници, старији људи и они који пате од неког оболења вец́ су у плану СЗО.

Постоје бројна неразјашњена питања попут да ли би требало дати предност одређеним етничким групам које ионако несразмерно умиру од ковид-19 – попут афричких држављана у Британији или Афроамериканаца у САД.

Постоји и недоумица којој професији треба дати предност над другима. Оно што је сигурно, на крају крајева, како истиче Велер, јесте правична дистрибуција јер је то најбржи начин за окончање пандемије. „Док људи у свим земљама нису заштиц́ени од ЦОВИД-а, сви смо у ризику“.