Pročitaj mi članak
Аналитичари америчког стратешког истраживачког центра РАНД направили су анализу која показује како се током протеклих четврт века мењао војни однос снага између САД и Кине. А та анализа је показала:да би Американци 90-их година одржали убедљиву победу, а да данас „по целом низу параметара исход рата не би био тако очевидан”.
Прогноза за наредних 10-15 година још је мање повољна по САД јер РАНД процењује да би рат, ако би до њега тада дошло, био још мање повољан по Американце.
Аналитичари РАНД-корпорације упоређивали су по девет параметара армије две земље са стањем у 1996-ој, 2003-ој и 2010-ој и направили силулацију „шта би било 2017-те”.
У сва четири „мерења” узели су уобзир две могуће ситуације: рат за Тајван и рат за стратешки важна острва Спратли на која претендује шест држава међу којима је и Кина.
Амерички аналитичари су анализу извели преко ових девет параметара:
Способност Кинеза да нападну базе ратне авијације САД: По њиховој процени, кинеска армија је у стању да такве базе које су ближе Кини гађа малистичким ракетама малог домета којих има око 1.400. Само мали део тих ракета је, по истој процени, довољан да те базе онеспособи за више недеља. Из овога се изводи закључак да би амерички авиони – у реалном рату са Кином – морали да полећу из база на острву Гуам, са Хаваја и Аљаске.
По овом параметру, РАНД констатује мању предност Кине у рату за Тајавн и паритет у рату за поменута острва.
Надмоћ у ваздуху: Амерички центар указује да половину кинеских ратних авиона чине летелице четврте генерације и да је то довело до смањења раније доминације Американаца. Уз ово се наглашава: да су САД биле изразито доминантне 2010, а да би сада у рату за Тајван постојао паритет, а да биСАД имале мању предност у рату за острва Спратли.
Способност продора у кинески ваздушни простор: Развој кинеске ПВО учинио је деловање у ваздушном простору НРК или у његовој близини – знатно тежим и опаснијим него раније. Пекинг је 2010 увео у употребу око 200 модерних ракета земља-ваздух домета до 200 километара. Амерички стелс-авиони – тврди РАНД – ипак и даље имају могућност продора у ваздушни простор Кине. Међутим, док су Американци још 1996-те били „господари у ваздуху”, сада би у рату за Тајван постојао паритет, а САД би имале мању предност у рату за острва Спратли.
Могућности САД да нападну базе кинеске ратне авијације: Американци би имали одређену предност у рату за Тајаван, а значајну у рату за острва Спратли.
Могућности Кине да се бори против америчких ратних бродова: Кинези су на овом плану толико напредовали да могу угрожавати носаче авиона САД својим противбродским балистичким ракетама. Иако су те ракете рањиве за америчку ПРО . могућности кинеске армије на том плану ће се даље повећавати. Поготово што су Кинези побољшали своју сателитску шпијунажу и што су усавршили своје подморнице наоружане крстарећим ракетама и торпедима. Закључак је: Кинези би имали мању предност у Рату за Тајван, док би у рату за острва Спратли постојао паритет.
Могућности САД да атакују кинеске ратне бродове: Петнагон чини све што може да искључи могућност да кина искрца десант на Тајван. Аналитичари РАНД тврде да би амерички бродови, авиони и подморнице уништили до 40 одсто кинеских десантних бродова и да оно што би преостало и успело да се искрца више не би било у стању да функционише као целина која делује по јединственој команди. Али, Кина усавршава противподморничке хеликоптере и бродове и повећава број десантних бродова. Тако да је своје „деантне могућности” после 1996-те удвостручила. Упркос томе, у рату за Тајван би предност била на страни САД, а у рату за острва – још изразитија.
Могућности САД да парирају кинеским космичким системима: Кина се све више ослања на сателите и ради на оружјима која могу уништавати космичке апарате, а САД од 2002-ге улажу примарно у производњу антисателитског оружја. Осим тога, САД раде на високоенергетским ласерима који ће онеспособљавати оптичке сензоре кинеских сателита и балистичких ракета.
Могућности Кине да се упротстави америчким космичким системима: Кина је већ тестирала неколико кинетичких антисателитских ракета. Осим тога, ради на ласерима који би били у стању да оштете сателите. У извештају се претња америчким сателитима оцењује као „значајна”, а по оба параметра се снаге САД и Кине оцењују као приближно једнаке.
Сајберратовање: Иако су се државни органи САД више пута налазили на мети хакера – амерички компјутерски системи у случају рата са Кином не би имали озбиљне проблеме. Али, не би имали ни кинески, упркос томе што САД на том плану имају извесну предност.
Нуклеарна стабилност (оцењивано стање нуклеарних снага две земље у случају нуклеарног удара по њима, посебно могућности за узвратни удар): Кина стално развија своје нуклеарне снаге и производи све нове интерконтиненталне балистичке ракете (ДФ-31/31А и модернизована ДФ-5). Кинеска морнарица је добила поморску балистичку ракету ЈЛ-2. Упркос свему, по броју нуклеарних глава међу Кином и САД је однос још 1:13, па Пекинг не би имао никакву могућност да по територији САД нанесе узвратни удар.
(fakti.org)
