Кључа у Црвеном мору: Спрема ли се отварање новог фронта?

08:35 12.03.2024.

Поморске и ваздушне операције коалиције западних земаља против Хута до сада нису успеле да направе превагу и приморају јеменске милитанте да се повуку

Нешто мање од три месеца од почетка операције „Просперити гардијан“ против јеменских Хута, страсти у Црвеном мору се не смирују, а решење кризе у том региону се ни не назире.

Након што су израелске операције у Појасу Газе током октобра прошле године прерасле у право крвопролиће, јеменски Хути су најавили да ће, у знак подршке палестинском народу, почети са нападима на бродове повезане са Израелом који пролазе кроз Црвено море.

Напади Хута на трговачке бродове (од којих многи нису имали никакве везе са јеврејском државом) подстакли су многе гиганте у области поморског транспорта да преусмере пловила са црвеноморске руте на далеко дужу путању, која заобилази читав афрички континент. То је имало негативне последице по светску економију.

Бродови који су, ипак, одлучили да окушају своју срећу у Црвеном мору нису се добро провели: то се пре свега односи на теретњак „Рубимар“, који су Хути потопили почетком марта. Ту је и брод „Тру конфиденс“, на ком су у нападу Хута погинула три морнара: два Филипинца и један Вијетнамац. Реч је о првим морнарима неког комерцијалног брода који су погинули у нападу Хута.

Поред тога, Хути су још у новембру успели да заузму брод „Галакси лидер“, док су 25 чланова посаде узети као таоци. Према наводима „Гардијана“, Хути су од 19. октобра 2023. до 11. марта 2024. године спровели 403 напада на 61 брод.

Западни одговор остао без резултата

У покушају да спрече нападе Хута на комерцијалне бродове у Црвеном мору, коалиција западних земаља предвођена САД и Великом Британијом започела је операцију „Просперити гардијан“ крајем децембра прошле године.

Иако су западни бродови успели да оборе одређени број ракета и дронове које су Хути испалили, то није било довољно да натера јеменске милитанте да обуставе своје акције.

Вашингтон и Лондон су због тога 12. јануара започели са ваздушним ударима на положаје Хута у самом Јемену, пре свега на платформе које се користе за спровођење напада на трговачке бродове.

Међутим, ни то није одвратило Хуте од даљих напада, те су се обе стране нашле у одређеној врсти застоја – који ипак више одговара милитантима из Јемена, с обзиром да комерцијални бродови и даље не могу безбедно да пролазе кроз Црвено море и теснац Баб ел Мандеб, који се налази између Јемена и афричке државе Џибути.

Западни стратези су несумњиво свесни да ограничени удари из ваздуха неће приморати Хуте да обуставе своје акције – док апетита за копнене операције нема ни у назнакама.

Спрема ли се отварање новог фронта?

Ситуација је покренула разговоре о потенцијалној активацији трупа лојалних међународно признатој влади Јемена у Адену – која је са Хутима ратовала од 2014. до 2022. године, када је постигнуто нестабилно примирје две стране.

Поједини званичници владе у Адену отворено су затражили помоћ Запада у сопственом рату против Хута.

Генерал Аидарос ел Зубаиди, потпредседник Председничког руководства, како се званично зове међународно призната влада Јемена, позвао је Запад да његовој влади помогне у јачању поморских капацитета, док је амбасадор Јемена у Лондону Јасид Саид Номан Ахмед рекао да постоји простор за заузимање стратешки важне црвеноморске луке Ходејда, коју тренутно контролишу Хути.

Ту луку су трупе лојалне влади у Адену већ покушале да заузму 2018. године, током грађанског рата у Јемену, али у томе нису имали успеха, иако су уживали подршку коалиције арапских земаља предвођене Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима.

Ријад је, ипак, временом схватио да не може да савлада Хуте на бојном пољу, те се окренуо дипломатији.

Саудијци и Хути су током прошле године водили преговоре о примирју, који су постали могући након нормализације односа Ријада са Ираном у марту исте године, те је јасно да најутицајнија арапска држава у овом тренутку не жели ескалацију конфликта на својој јужној граници.

Како пише „Гардијан“, тај став деле и Вашингтон и Лондон, који се плаше да би увлачење владе у Адену у операције против Хута могло да поново распламса грађански рат у тој земљи и додатно ескалира и овако нестабилну ситуацију на Блиском истоку.

Представници владе у Адену оптужили су Хуте да њихови напади не представљају спонтан одговор на рат у Појасу Газе, већ дуго припреману операцију која заправо и није повезана са сукобом Израела и Хамаса, као и да окончање сукоба у тој енклави неће нужно довести до окончања њихових акција у Црвеном мору.

Ипак, акције Хута су наишле на плодно тло у изразито пропалестинском становништву у Јемену, а према наводима „Гардијана“ процењује се да се том покрету претходних месеци прикључило неколико десетина хиљада нових регрута.