Pročitaj mi članakSjedinjene Američke Države danas odlučuju da li će Hilari Klinton ili Donald Tramp ući u Belu kuću. Kandidatkinja demokrata ima neznatnu prednost, oko dva procenta, nad republikanskim rivalom.
Сједињене Америчке Државе данас одлучују да ли ће Хилари Клинтон или Доналд Трамп ући у Белу кућу. Кандидаткиња демократа има незнатну предност, око два процента, над републиканским ривалом.
Уочи данашњег гласања Американаца за 45. председника САД анкете су давале незнатну предност, од око два процента, кандидату демократа Хилари Клинтон над републиканским ривалом Доналдом Трампом. Но, пошто Американци председника не бирају директно, већ посредно, преко делегата, „кључ“ за новог шефа државе држе, заправо, „неодлучне“ државе – Њу Хемпшир, Невада, Северна Каролина, Флорида.
Устав дефинише да се председник САД бира системом Изборног колегијума који, још од времена америчке борбе за независност, чине делегати (електори). Укупно их је 538, али се број разликује од државе до државе, сходно броју њених представника у америчком Конгресу. Седам држава има по три заступника, Калифорнија чак 55.
ИДИОТ
Идиот (идиот), грч. ιδιώτης, „приватник“, човек неупућен у јавне послове; незналица) (за разлику од државног службеника) (заправо изворно „особењак“ (ίδιος), онај који се не бави политиком и другим јавним пословима, него делује сасвим засебно.
Без обзира на то коликом већином кандидат за председника победи у некој држави, сви гласови електора иду само победнику. Изузетак су само Мејн и Небраска, где се број електора дели пропорционално броју освојених гласова. Победник председничких избора у САД постаје онај кандидат који сакупи бар 270 електорских гласова.
Углавном је, међутим, познато како традиционално гласа већина држава САД. Тако, примера ради, државе на западној обали САД као што су Калифорнија, Орегон, Вашингтон традиционално нагињу демократама, јужне Тексас, Аризона, Луизијана – републиканцима. Стога је пажња сконцентрисана на традиционално „колебљиве“ Охајо, Флориду, Пенсилванију, Вирџинију, и још неких десетак, које су „ћудљиве“ од избора до избора.
Хилари Клинтон, по већини прогноза, може да рачуна на 268 електора, па су јој потребна најмање још два. Њих може добити у Њу Хемпширу (4), Флориди (29), Невади (6) или Северној Каролини (15). Мање шансе има и у Охају (18) и Ајови (6).
Значи, Трампу је за тријумф потребно да победи у свим овим државама. Мада Трамп, по анкетама, доста добро стоји у Охају и Ајови, мора да победи и у Флориди, Северној Каролини и Невади у којима има нешто преко 50 одсто шанси, али и у Њу Хемпширу, где су му шансе око 35 одсто.
Уколико ниједан од кандидата не досегне 270 електора, председника бира Представнички дом Конгреса. Ту се крије и могућност да ни Трамп ни Хилари не буду изабрани. Јер, на овогодишњим изборима постоји шанса да независни кандидат Еван Макмалин победи у Јути, традиционално наклоњеној републиканцима, али у којој су у већини мормони који не гледају благонаклоно на Трампа. Ако Макмалин победи у Јути, а ни Трамп ни Клинтонова не освоје 270 електора, све троје ће бити равноправни на гласању у Представничком дому.
Иако се електори, који заправо бирају председника САД, састају у децембру, и нису обавезни да гласају у складу са вољом грађана, никада нису изменили коначни исход избора. Победник се, незванично, сазнаје током изборне ноћи. Инаугурација новог председника САД је заказана за 20. јануар.
Данас, поред председника, САД бирају и чланове Конгреса, као и неке гувернере.
ТЕРИТОРИЈЕ
Американци у дијаспори, чак и амерички астронаути у свемиру, могу да гласају поштом. Али, скоро четири и по милиона људи, који живе на „територијама“, у Порторику, Гуаму, на америчким Девичанским и Северним Маријанским острвима, не гласају на председничким изборима, јер не живе ни у једној од савезних држава САД.
УВЕК УТОРКОМ
Председнички избори у САД одржавају се од 1845. године традиционално у уторак, после првог понедељка у новембру, после завршетка сетве и жетве. Уторак је изабран пошто је већина недељом ишла у цркву, а среда је био пијачни дан.
„ГУГЛ“, „ЈУТЈУБ“, „ФЕЈСБУК“
Број претраживања одреднице „како да гласам“ на „Гуглу“ у периоду од 1. октобра до 1. новембра порастао за 233 одсто у односу на америчке председничке изборе 2012. године. Занимљиво је да бирачи масовно претражују и на којим местима могу да гласају и да се то понајвише односи на грађане Флориде, Охаја, Северне Каролине и Пенсилваније. Гледаоци „Јутјуба“ су потрошили више од 20 милиона сати гледајући председничке дебате уживо и 4,8 милиона сати, што је једнако периоду од 545 година, гледајући снимке председничких кандидата на „Фејсбуку“.
