Pročitaj mi članakNajmanje 15.000 novih virusnih transmisija sa vrste na vrstu moglo bi se desiti u narednih 50 godina, pošto globalno zagrevanje tera divlje životinje da migriraju ka ljudskoj teritoriji, prema studiji objavljenoj u četvrtak. Istraživači su upozorili da bi ove životinje mogle da prenesu bolesti poput SARS-a, ebole ili zika virusa na ljude, pri čemu su Afrika i Azija najugroženije.
Док неки тврде да је пандемија ковид-19 вероватно почела у лабораторији, многи научници верују да је коронавирус први пут прешао на људе на пијаци у кинеском граду Вухану. Такве пијаце – на којима се живе животиње и месо продају једно уз друго – дуго су осуђивана као жаришта преноса вируса са животиње на човека, али научници сада упозоравају да би климатске промене могле да реплицирају услове пијаце у Вухану на глобалном нивоу.
Студија, објављена у часопису ‘Натуре’ у четвртак, предвиђа да ће пораст глобалне температуре од чак и мање од два степена Целзијуса померити станишта неких дивљих животиња ближе онима у којима су људи, потенцијално упознавајући људе са десетинама хиљада вируса који су тренутно ограничени на дивљину.
“Најближа аналогија су заправо ризици које видимо у трговини дивљим животињама“, рекао је главни истраживач Колин Карлсон, професор у Медицинском центру Универзитета Џорџтаун.
„Забринути смо за пијаце јер окупљање нездравих животиња у неприродним комбинацијама ствара могућности за овај постепени процес настајања емидемије – као што је на пример САРС прешао са слепих мишева на цибетке, а затим са цибутки на људе. Али пијаце више нису једина места; у променљивој клими, таква врста процеса ће бити стварност у природи скоро свуда”.
Слепи мишеви, предвиђа студија, покретаће већину преноса. То је зато што су познати резервоари вируса, чине око 20% свих врста сисара и могу да лете на великим удаљеностима. Као „глобално жариште разноликости слепих мишева“, југоисточна Азија ће бити жариште за нови пренос, упозорили су истраживачи. Међутим, више од 3.000 врста сисара ће вероватно мигрирати у нова станишта, а густо насељена подручја попут афричког региона Сахела, Индије и Индонезије такође ће бити угрожена, написали су истраживачи.
Студија почива на неколико претпоставки: да ће свет наставити да постаје топлији, да ће животиње мигрирати како је предвиђено и да ће патогени које носе наћи начин да заразе људе.
„Нејасно је прецизно на који начин би ови нови вируси могли да утичу на многе врсте“, рекао је главни аутор Грегори Албери, „али је вероватно да ће многи од њих довести до нових ризика за очување и подстаћи појаву нових епидемија код људи”.
Чак и ако се глобално загревање задржи испод прага од 2 степена, што је описано као „најгори сценарио“ у Париском споразуму, ионако се могу десити будућа ширења вируса, упозорио је Карлсонов тим.
„Када бразилски слободнорепи слепи миш стигне све до Апалачије, требало би да будемо ангажовани у то да знамо који вируси их прате“, рекао је Карлсон. „Покушај да уочимо ове преласке са домаћина у реалном времену је једини начин на који ћемо моћи да спречимо да овај процес доведе до више ширења вируса и више пандемија”.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 2, 2022
