КИНЕСКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ (ПРЕВОД ЗА СРБИН.ИНФО): Ми, Кинези, посебно смо посебни

15:46 13.06.2015.

Фото: Flickr user David Baxendale.

Чекала сам у реду испред кинеске пиљарнице. Жена испред мене је на енглеском језику затражила поврће и пиринач. Кинескиња иза пулта није разумела, па странкиња љубазно понови шта хоће, али гласније. Како није била глува, жени иза пулта то ништа није помогло. Зато странкиња поче да виче: „ХОООЋУУУ ПОООВРЋЕЕЕ ИИИ ПИИИРИИИНААЧ.“ Било је непријатно гледати, али срећом, ту се нашла билингвална особа да преведе…

Ово је била илустративна парабола. У последње време много се говори како САД (и Аустралија) снажније узвраћају на понашање Кине у Јужном кинеском мору, јер оно што је до сада чињено није деловало. Моја поента је да је, уместо викања исте ствари и очекивања да ће се добити другачији одговор, неопходно дубље културолошко разумевање.

Да би се утицало на понашање Кине, мора се схватити да они који се у Кини питају одлуке доносе на основу кохерентног, постојаног и моћног погледа на свет, суштински другачијег од оног на Западу. Прави и делотворни покушаји утицаја на понашање Кине треба да га као таквог прихвате и према њему поступају.

Описаћу неколико основних начела овог погледа на свет, мада крајње поједностављено. И уз ограду – нисам Кинескиња, а ова запажања су заснована на истраживањима и анализама током неких десетак година живота у Кини. Различити аспекти кинеског погледа на свет се преклапају и међусобно појачавају. Сваки има фиксирани наративни оквир, али се садржај сваког може пребацивати у други, у складу са потребама градње идентитета у датом тренутку. Рекла бих да управо у области променљивог садржаја можемо улучити најбоље прилике да стварно утичемо на доношење одлука код Кинеза.

Први наративни оквир: Век понижења

Садржај: Ми, Кинези, трпели смо од ваше руке, руке империјалистичког Запада (углавном САД и Јапана), више од једног века. Цепали сте нам отаџбину зарад утаживања похлепе.

Импликација: Све, и то без изузетка, што „други“ чини или каже је израз жеље да се Кина сузбије, и типично је, не изненађује, да се очекивати. Интересантно је што се предметна спољна сила мења према политичкој експедитивности. Француска и Велика Британија су за Опијумских ратова који су почели 1840-их Кини нанеле највише зла, али их она ових дана много не спомиње.

Други наративни оквир: Без Комунистичке партије, наше нове савремене Кине нит би било, нити је може бити

Садржај: Партија можда није савршена али је резолутно окончала грађански рат, победила Јапанце, извукла из сиромаштва 550 милиона људи, вратиће Кини достојанство и углед у свету који јој и припада. Нова Кина и „Ми, Кинези“, без ње не би постојали.

Импликације: Корупција, успоравање раста БДП, загађење итд. неће угрозити легитимитет Комунистичке партије. Њена два кључна стуба су: (а) неписани друштвени договор, да се народ, све док се материјално благостање побољшава, неће бавити политиком, и; (б) јак осећај заједничког националног идентитета, тренутно заснован на заузимању природне улоге Кине у свету.

Трећи наративни оквир: Културне карактеристике су непроменљиве

Садржај: Јапан је похлепан, експанзионистички, милитантан, непоуздан; САД су империјалистичке и хегемонистичке; Кина је мирољубива, одговорна и нит је империјалистичка, нити колонијална.

Импликације: Видети Први наративни оквир, посебно релевантан у расправама око деловања САД у Јужном и Јапана у Источном кинеском мору.

Четврти наративни оквир: Ми, Кинези, посебно смо посебни

Садржај: На свету постоје само „Ми, Кинези“ и „остали“, неразлучива маса некинеза.

Импликације: Ви нас никада нећете разумети, увек ћете нас погрешно тумачити, увек ће ваш суд о нама бити неповољан, тако да можемо с правом занемарити спољашње критике.

Пети наративни оквир: Историја је судбина

Садржај: Кина је одувек велика цивилизација, и увек ће бити. Протекли период у којем је Кина била слаба и сиромашна није ништа друго до аберација, углавном кривицом страних сила. Сасвим је природно и очигледно да ће Кина превазићи ову тренутну слабост и вратити се тамо где је одувек требало да буде.

Импликације: Разумно је, логично, природно и заиста очигледно да ће Кина поново бити лидер Азије, и да ће и друге азијске земље то временом схватити.

Шести наративни оквир: Кина је породица

Када је у питању суочавање са спољним светом, ми смо прво и пре свега Кинези. Национални идентитет је од кључног значаја у односима са светом.

Импликације: Изван Кине се не износи „прљав веш“. Можемо се међусобно критиковати, али немамо намеру да о томе причамо са вама, а свакако нећемо прихватити вашу критику.

Ово је, наравно, тек кроки кинеских светоназора. Међутим, чини ми се да је улога перцепције и идентитета код доношења одлука у међународним односима опасно занемарена у садашњим анализама и рецептима за будућа дејства у Јужном кинеском мору. Као што су Сједињене Америчке Државе збуњене што Кина изгледа не може да разуме наизглед очигледно, тако и Кина заиста не може да схвати зашто свет не види да се Кина само враћа тамо где је одувек требало да буде.