Pročitaj mi članakPeking -- U pokušaju da zaustavi demografsku krizu, Kina je ove nedelje najavila da će dozvoliti parovima da imaju troje dece.
Неки критичари постављају питање зашто је кинеска влада уопште ограничавала родитеље? Одговор би могао бити у ставовима Пекинга према својим етничким мањинама, посебно онима у Синђангу.
Од 2017. године, кинеска влада стриктно спроводи своје политике планирања породице према мањинама у далекој западној провинцији, где је Пекинг оптужен за геноцид над муслиманским већинским народом Ујгур.
Ово сузбијање рађања је довело до тога да је локална стопа наталитета пала за трећину у 2018. години.
Кинеска влада снажно негира наводе о геноциду и каже да сваки покушај ограничавања ујгурског становништва спада у оквир стандардне политике контроле рађања у земљи.
Стручњаци кажу да Пекинг из више разлога нерадо уклања све квоте броја деце по породици.
Али један од главних фактора је да би окончањем политике било много теже оправдати покушаје Пекинга да ограничи становништво у Синђијангу и другим регионима са великим мањинским групама, које имају тенденцију да имају више деце.
„Наставак ограничавања рађања међу популацијама које се сматрају проблематичним свакако је део рачуна“, рекао је Дерен Билер, стручњак за Синђанг и постдокторски истраживач са Универзитета у Колораду.
„Да у целој земљи не постоји политика, било би тешко применити посебну политику за сиромашне и муслимане.“
Пробијање тренда
Кинески наталитет брзо је опадао од увођења политике једног детета пре више од 40 година, која је ограничила парове на једну бебу како би се ублажило сиромаштво и зауставио пораст становништва.
Иако се политика успешно зауставила у наталитету како се Кина развијала, последњих година званичници су се забринули да земља неће имати довољно младих радника да би наставила да покреће свој економски раст.
Брзо старење радне снаге, очекујући обећане пензије, само је погоршало тај притисак.
Суочена са демографском кризом, кинеска влада је 2016. године опустила политику да омогући двоје деце, али многи парови из средње класе Хан нису били вољни да имају више од једног детета, наводећи високе трошкове подизања породица, посебно у градовима.
У 2020. години наталитет је опао за скоро 15 одсто из године у годину.
Али док је број новорођенчади падао широм Кине, званична стопа наталитета и даље је била релативно висока у западном региону Синђијанг.
Између 1991. и 2017. године, Синђијанг је имао знатно већи однос наталитета у поређењу са остатком земље, наводи се у извештају Аустралијског института за стратешку политику.
Истраживачи кажу да су деценије деце Ксињианг-ових ујгурских породица традиционално имале много деце – понекад и девето или десеторо.
Током трајања политике једног детета, етничким мањинама, укључујући ујгурско становништво Ксињианга, било је дозвољено да имају до троје деце, за шта су власти рекле да поштују културну традицију групе великих породица.
Неки Ујгури су то премашили, а у многим случајевима се то толерисало.
Изненадни пад
Али када је кинеска влада започела своје акције у Синђијангу 2017. године, које су наводно подразумевале слање милиона Ујгура у огроман комплекс притворских центара, истовремено је пооштрено политике планирања породице.
Између 2017. и 2018. године, стопа наталитета у Синђијангу опала је за трећину, са 15,8 на 1.000 људи на 10,7 на 1.000 људи.
Кинеска влада је у септембру 2020. године приписала пад наталитета „свеобухватној примени политике планирања породице“.
У време када је кинеска влада очајнички покушавала да повећа наталитет, стерилизације у региону порасле су на 243 на 100.000 људи у 2018. години, према званичним владиним документима на које се позива извештај истраживача из Синђијанга Адриан Зенц.
То је далеко више од стопе од 33 на 100.000 људи за остатак земље. И док је употреба ИУД уређаја за контролу рађања у Кини опала између 2016. и 2018. године, Зенц је цитирао документе који показују да је у Синђијангу порастао на 963 на 100.000 људи.
Ујгуре женског пола које су у међувремену напустиле Синђијанг кажу да су биле подвргнуте присилној контрацепцији и стерилизацији.
Зенц је у свом извештају цитирао званичне смернице политике кинеске владе почев од 2017. године које позивају администраторе да „жестоко нападају понашања која крше планирање породице“.
Од те године мањински региони започели су „посебну кампању за контролу кршења контрола рађања“.
Један етнички ујгурски лекар, који је побегао у Турску, рекао је 2020. године да је од 300 прогнаних ујгурских жена које је прегледо из Синђанга, око 80 стерилисано.
Многи од њих нису ни знали да су прошли процедуру.
Кинеска влада није помињала мањине, укључујући Ујгуре, у свом опуштању политике према троје деце, а власти су непрестано негирале оптужбе за присилну контрацепцију и стерилизацију.
Државни медији кривили су раније високу стопу наталитета у Синђангу за верски екстремизам, а опадајући плодност сликали су као победу за женска права.
Стручњаци кажу да је мало вероватно да ће се правила за мањине ускоро ублажити.
„Ако бисте универзално укинули ограничења рађања, изгубила би оправдање за пооштравање политике контроле рађања против одређених сектора кинеског друштва који им се не свиђају“, рекао је Карл Минцнер, професор права на Универзитету Фордхам.
Послови и надзор
Задржавање контроле над стопом наталитета у Синђијангу није једини разлог задржавања кинеске владе ограничења за троје деце на породице.
Стручњаци су рекли да ће Пекинг оклевати да пронађе нове улоге за десетине хиљада људи запослених у влади да надгледају масовну политику планирања породице у земљи.
У исто време, уклањањем граница укинуће се један од многих начина на који кинеска влада може надгледати своје становништво, рекао је Билер, присиљавајући Пекинг да пронађе други разлог за спровођење интимног домаћег надзора.
Такође, може постојати врло практичан разлог зашто је кинеска влада задржала свој режим политике планирања породице, чак иако га је мало олабавила.
Пекингу ће можда морати да пооштри правила у будућности.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 1, 2021
