Прочитај ми чланак
Кина је смањила удeо америчких обвезница у својим резервама како би, након шок-терапије девалвацијом прије двe недеље прибавила доларе потребне за очување вриједности властите валуте, јуана, наводе упућени извори. Канали претварања ових трансакција укључују директну продају од стране државе, али и продају преко агенција у Белгији и Швицарској, изјавила је особа која се одбила идентификовати с обзиром да информација није јавна.
Кина се у вези продаје обратила америчким властима, рекао је други извор. Обим трансакција није објављен. Народна банка Кине се тада рјешавала долара и куповала јуан да би очувала девизни курс. Политику је подржала смањењем девизних резерви у америчком долару у износу од 315 милијарди долара у посљедњих 12 мјесеци. Током остатка ове године ће интервенције довести до укупног пада садашње залихе од 3 650 милијарди долара за око 40 милијарди мјесечно, пише Блуомберг.
Кинеска продаја америчких обвезница “није изненађење, али можда јест нешто што није довољно узимано у обзир”, рекао је Овен Каплан, стратег фиксних прихода у компанији Кантор Фицџералд ЛП, са седиштем у Даблину.
„Вриједност америчких обвезница би се стварно јако промијенила ако би се урачунала велика ликвидација кинеских резерви у америчким обвезницама кроз следећих шест мјесеци, док Кина управља вриједношћу јуана до разине коју год пожели”, тврди Каплан.
Народна банка Кине и америчка амбасада у Пекингу нису одмах одговориле на захтјев да прокоментирају ситуацију.
Бил Грос, који управља фондом Janus Global Unconstrained Bond вриједним 1,47 милијарди долара, на Твитеру је у среду написао: “Кина продаје дугорочне обвезнице????”.
Обвезнице с доспећем од двије године обрисале су пријашњи пораст с приносом мало промијењеним на 0,67 посто, од 11 сати прије подне у Лондону. Пале су за око двије стотинке постотка. Приноси на десет година су пали око три стотинке постотка на 2,15%, што је близу просјека прошлог мјесеца.
Кинеска продаја америчких дугова можда задржи приносе да не падну овог мјесеца, јер је глобална распродаја дионица упозорила инвеститоре да се држе сигурније имовине.
„Продајом резерви да стабилизирају домаћу валуту Кинези спречавају пад приноса америчких обвезница, држећи тржиште обвезницама активним и то успркос његовом снажном паду” рекао је за Блумберг Дејвид Ву, шеф глобалних истраживања каматних стопа и валута у Bank of America Corp.
Кина има директни утјецај на глобално тржиште кроз каматне стопе у Сједињеним Државама. Последње расположиве процјене стања америчких обвезница од стране економских стратега сугеришу да Кина контролише 1 480 милијарди долара америчког владиног дуга, сукладно подацима прикупљеним од стране Блумберга. То укључује око 200 милијарди чуваних у Белгији, за које у агенцији Nomura Holdings Inc. тврди да су контролисане од стране Кине.
Народна банка Кине је продала најмање 106 милијарди долара имовине из резерви у последње две недеље, укључујући америчке обвезнице, тврде у Societe Generale SA. Бројка је заснована на калкулацији банке о томе колико ће ликвидних средстава бити додано кинеском финанцијском систему кроз смањење каматних стопа у уторак и захтјеве кредитора према удјелу резерви.
Претпоставка је да централна банка намјерава попунити фондове које је испразнила када је куповала јуан због стабилизације валутног курса. Јуан се попео 0.08 посто до 6,4053 за долар у четвртак у Шангају, смањујући пад овог мјесеца на 3,1 посто. Дневне промјене су просјечно мање од 0,1 посто у последња две недеље, а све због интервенција Народне банке Кине која је одлучила очувати стабилност валуте након циљане девалвације од 11. коловоза.
Након што интервенција престане, зауставит ће се пад америчких обвезница, а валутни курсј ће слободно осцилирати на тржишту, рекао је Стиве Ванг, главни кинески економист у Reorient Financial Markets Ltd.. у Хонг Конгу.
„Стратешки гледано, Кина је вјеројатно намјеравала пронаћи прави тренутак суочавања с претјераном акумулацијом америчких обвезница”, закључује Стив Ванг.
извор: Аltermainstreaminfo.com
