Прочитај ми чланак
Кина је привредно све присутнија у Латинској Америци, и то на рачун присутности Европе. Немачка предузећа покушавају да поврате изгубљену територију.
У Латинској Америци избио је сукоб око тржишног удела између Европе и Азије. Немачка предузећа све више су изложена конкуренцији из Азије. Зато и канцеларка Ангела Меркел на самиту ЕУ и заједнице латиноамеричких и карипских држава (ЦЕЛАЦ) који се одржава 26. и 27. јануара у Чилеу тражи могућности за сарадњу са регионом.
„Најважније латиноамеричке земље имајо врло добре квоте у трговинској размени са пацифичким простором и Кином“, каже Гинтер Мајхолд, заменик директора фондације Наука и политика. А то све иде на рачун присутности Европе: „Европљани морају да размисле како ће се позиционирати у будућности“, саветује Мајхолд. „Од њих се очекује више од пуког Споразума о слободној трговини“.
Пре десет година присуство Азије у Новом свету је било занемарљиво. Тамо се нису могли замислити аутомобили из Кине или Јужне Кореје, баш као ни брзи возови. Али сада у Бразилу аутомобиле праве Фолксваген, Ауди, Фијат и БМW – а ускоро и кинески и јужнокорејски произвођачи.
Made in China ili made in Germany? Конкуренција између немачких и кинеских компанија је све оштрија: „Кинеска предузећа понекад наступају са веома привлачним понудама финансирања са којима ми не можемо да конкуришемо“, каже Рафаел Хадад, директор Бразил Боард-а, удружења немачких предузећа која инвестирају у Бразилу.
Према подацима Конференције УН о трговини и развоју Кина је повећала директне инвестиције у земљама Латинске Америке и Кариба са 621 милион америчких долара у 2001. на 44 милијарде америчких долара у 2010. Поређења ради, немачке директне инвестиције у региону порасле су у истом раздобљу са 41 милијарде на 50 милијарди америчких долара.
Оливер Пархе, координатор латиноамеричке иницијативе немачке привреде, растућу конкуренцију између Азије и Европе не види као проблем: „Ми нећемо моћи да престигнемо азијске земље, али ћемо сигурно наредних година побољшати нашу позицију“. Пархе види „велику будућност“ у сарадњи немачких и латиноамеричких средњих предузећа.
Ипак, од 90-их година прошлог века привредни утицај Немачке у Латинској Америци је опао. „После поновног уједињења, дошло је до отварања ка Истоку“, каже стручњак Пархе. Током великог таласа приватизације у Латинској Америци 90-их година Немачка је препустила предност свом европском суседу. И док је Немачка изгубила удео на тржишту, Шпанија је постала други највећи инвеститор после САД.
У трговинским односима са ЕУ Латинска Америка још увек заузима скромну позицију. Тако је 27 држава ЕУ 2010. извезло више робе у Швајцарску него у Бразил и Мексико заједно. Међу десет најважнијих трговинских партнера ЕУ само је једна латиноамеричка земља – Бразил.
На самиту у Сантијагу де Чилеу, ЕУ покушава барем на политичком плану да премости све већу привредну дистанцу између оба региона. Гинтер Мајхолд из фондације Наука и политика захтева „нови почетак са мање ароганције“: „Самит је шанса да се приближимо Латинској Америци. Ако пропустимо ту шансу, одвећ „истрошен“ однос неће опстати.“
(Дојче веле)
