Прочитај ми чланакХосе Мухика, једном прозван најсиромашнијим шефом државе, свакако није тек обичан бивши председник Уругваја. Он за себе каже да је најбогатији, а ипак презире гомилање материјалног богатства. Чак и мој лепи сребрнасти диктафон замишљено окреће у руци и врти главом.
Процењује ме погледом, мислим да рачуна колико морам да радим да бих га отплатио. Сматра да развој технологије вреди само ако ће гладнима донети више хране, ако ће дати одећу и кров над главом сиромашнима.
Такав је човек Пепе, председник који је, у марту 2015, с функције отишао на врхунцу славе и популарности, јер није по уставу имао право више да се кандидује. Свој највећи митинг, са стотинама хиљада грађана који кличу њему у част, одржао је – последњег дана председничког мандата.
И његови сусрети с Емиром Кустурицом, који је у Монтевидеу прошле године снимио документарни филм о њему и том посебном дану када је предао председничку дужност, далеко су од обичних.
Док Мухика, који је загазио у девету деценију живота, излази из хеликоптера на Мокрој гори, прослављени редитељ придржава га из предострожности – иако добро зна да Пепеа неће оборити мећавнички летњи ветар, кад то није могла ни војна хунта с девет метака у његовом телу, ни с 13 година заточеништва у подрумима и бунарима, које су потом уследиле.
Револуционару су одузели слободу и контакт са светом, али није одустао – спријатељио се с мравима. Посматрао је ове неуморне пролетере, разговарао с њима, преносећи им ваљда левичарске погледе и вежбајући за будуће политичке наступе.
Скупо је платио припадност урбаној герили, уругвајској радикалној левици – тупамаросима – али Мухика каже да другачије није могао. Још из средњошколских дана повукао је страст према идејама Француске и Октобарске револуције.
И посебно жељу да помаже сиромашнима, какав је и сам целога живота био.
Такав је остао и по изласку с робије и победе његових сабораца, после чега за Мухику почиње велика политичка каријера. Ни као министар пољопривреде, а касније и шеф државе, није променио навике: и даље је возио стару „бубу”, роварио по башти на још старијем трактору, живео у истој скромној кући у прашњавом предграђу, са супругом Лусијом и напуштеном троногом кујом Мануелом.
И давао девет десетина своје плате у фонд за изградњу станова за самохране мајке. Себи је, од 10.000 долара, остављао само хиљаду…
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
