Прочитај ми чланакУ градској управи Кијева су упозорили на могуће затварање подземне жељезнице за месец дана, јер је понестало новца.
“У овом тренутку, средства која имамо су довољна само за мјесец дана рада”, рекао је Сергеј Мајзел, челник Одела за прометну инфраструктуру градске управе Кијева.
“Метро до данас ради с акомулираним средствима. У таквим околностима подземној жељезници не може радити више од мјесец дана. Градоначелник и Одел за транспорт улажу све напоре како би се спријечило да се остваре ове песимистичне прогнозе”, рекао Мајзел.
Међутим, стручњаци предвиђају да би подземна жељезница у Кијеву могла бити затворена за мјесец, можда два, али да је то споредни проблем у Украјини, која пролази кроз ужасно раздобље и недостаје јој новца у свим секторима. Дакле, проблем није хоће ли кијевски метро бити затворен или не, него хоће ли се Украјина икада опоравити, иако је Кијев прошле недеље био срећан због транше мизерне милијарде долара кредита, коју је Украјини, овај пут у замјену за провођење ригорозне мировинске реформе, одобрио ММФ.
На темељу искуства се може претпоставити да метро у Кијеву може радити без новца мјесецима, ако не и годинама, али изјаву Сергеја Мајзела треба проматрати у геополитичком контексту и ратоборних изјава и акција којима је циљ одржати или, ако је могуће, потпуно непотребно распламсати сукоб с Русијом на украјинском фронту, што је неостварени сан бившег америчког генерала Филипа Бридловеа и бившег комаданта снага НAТО пакта у Европи, који је улагао очајничке напоре да се Русију увуче у сукоб на територији Украјине и да Европске НAТО снаге у том сукобу стану на страну трупа режима из Кијева.
Истовремено СAД траже уступке од Кине и Русије. Од Пекинга на Корејском полуострву, а од Русије у Сирији. Како би Рекс Тилерсон и Трамп били увјерљивији, одлучили су се бацити бомбе на сиријску ваздушну базу и наводне тунеле у којима се ИДИЛ скрива у источном Aвганистану. Aко погледам мјесто у Aвганистану где је Пентагон, готово без икаквог војног учинка, бацио “мајку свих бомби”, на самом истоку земљу уз границу с Пакистаном, али око 450 километара од западних кинеских граница, онда је јасно да је то била порука Пекингу. Напади на Сирију и Aвганистан су проведени из простог разлога што би директним нападом на Русију и Кину било касно за преговоре.
Aмеричка бомбардовања у Сирији и Авганистану нису имала посебног војног учинка, стога их треба гледати као на порука америчких јастребова тко ће водити главну ријеч у преговорима. Кључно је било провести нападе и о свему створити добру слику у медијима.
Међутим, чини се да напади нису оставили посебан дојам на Русију и Кину. Након састанка Тилерсона с Лавровом и Путином у Москви је Русија поручила Пентагону да се суздржи од непредвидивих акција у Сирији, а Кси Јинпинг и сјевернокорејски вођа Ким Јонг-ун нису нимало импресионирани америчком демонстрацијом силе у Авганистану.
У овом геополитичком сучељавању се и даље ломе копља око изградње гасовода “Сјеверни ток 2”.
Немачки парламент је очекивано подржао пројект, јер је ово питање од посебне важности Немачку, а тренутак је погодан, јер су у Вашингтону након избора новог предсједника смањили притисак на Европску унију и смислу диверсификације опскрбе гасом.
“Руски гас ће играти кључну улогу у смањење удела угља у производњи електричне енергије у Немачкој и укинути нуклеарну енергију. Док ширимо нашу инфраструктуру, кључну ће улогу имати руски гас. Током времена, он ће постати све важнији”, рекао је прије два дана Петер Рамсајер, председник одбора Бундестага за економију и енергију.
“У том смислу, морам јасно и гласно рећи јасно “да” пројекту “Сјеверни ток 2”. Применом овог пројекта ћемо моћи удвостручити количину гаса изравно испорученог у Немачку с 55 милијарди на 110 милијарди кубних метара. То ће одговарати количини гаса који се сваке године потроши у Немачкој”, рекао је Петер Рамсајер.
Но, како Пољска није успјела блокирати пројект у Европској комисији, ову је улогу на себе сада преузела Данска, али се чини да неће успјети.
Наиме, данска влада предлаже измјену закона који би у новом облику забранио изградњу гасновода због спољне и безбедоносне политике, као и због руских настојања да гасовод изгради кроз данске воде.
“Желимо да нам се да могућност да кажемо да или не из перспективебспољне и безбедоносне политике”, рекао је дански министар енергетике Ларс Кристиан Лилехолт, додајући “како је тренутно вето на пројект могућ само из еколошких разлога”.
ЕУ је у овом смислу подијељена између земаља источне Европе и Балтика, који нови гасовод преко Балтика виде као “руску пријетњу“, те оних у сјеверној Европи, посебно Немачке, за које је економска корист приоритет.
Дипломати ЕУ су рекли како је мало простора за било коју нацију да блокира пројект. Постојећи регулаторни оквир не дозвољава Данској да се успротиви изградњи транзитног гасовода у њеним територијалним водама на темељу расправе о питањима вањске политике, преноси Ројтерс
Лилехолт је рекао како зелено свјетло за гасовод није само ствар Данске.
“То је питање успоставе врло важног гасовода из Русије у Европу, што није само питање Данске”, рекао је дански министар.
Извори ЕУ су саопштили како Европска комисија зна да на крају неће бити правне основе за блокирање пројекта, али ће га одуговлачити што је дуже могуће.
ПРАТИТЕ СРБИН.ИНФО И НА ВАЈБЕРУ!
КЛИКНИ ОВДЕ!
Раније ове недеље су данске власти добле службени захтјев да се изјасне о дозволама за полагање гасовода кроз њезине територијалне воде, а оцјена ће морати донијети по важећим прописима, што значи да би према постојећим законима ЕУ морале одобрити пројект.
Осим тога, конзорциј којег чине Газпром и неколико западноевропских компанија које сделују у изградњи гасовода су поручили “како задтак Европске комисије није давати политички суд о томе јесу ли неке инвестиције потребне на тржишту или не”.
