Pročitaj mi članak
О опасној секташкој политици Багдада као производу америчких интереса и окупације
За многе је и даље велика мистерија како је могуће да је неколико хиљада – према појединим изворима, свега неколико стотина – припадника ИСИЛ заузело град од 1,6 милиона људи. Још је већа мистерија чињеница да се хиљаде припадника ирачке војске једноставно разбежало.
Постаје све очитије да у тој офензиви не учествују само ветерани ИСИЛ, који су знање и оружје донели из Сирије, већ да се, паралелно са офензивом, догађа и завера против прошиитске власти у Багдаду. Више извора сугерише да ИСИЛ има велику помоћ бивших официра распуштене ирачке војске из времена Садама Хусеина. Уколико су информације тачне, то је још један аргумент да за актуелни хаос заиста јесу највише криви агресори на Ирак из 2003, у првом реду САД и Британија. Наиме, САД су после окупације Ирака распустиле тадашњу ирачку војску а бројна високорангирана војна лица нашла су се без посла.
Данас ти исти људи вероватно помажу ИСИЛ, пошто с њима деле мржњу према Маликију и власти која већ десетак година контролише Ирак захваљујући америчкој окупацији. Наравно, чланови некадашње Садамове партије Баас не деле идеолошке ставове ИСИЛ, али овај савез – ако је заиста на снази – примарно је стратешке нарави. Неки чак мисле да ће бити у стању да заустави имплементацију ригорозних закона ИСИЛ на окупираним (према њима „ослобођеним”) територијима, што се у свим примерима показало као изузетно наивно.
Ко још подржава ИСИЛ? Очито и нека сунитска племена, тј. њихови племенски лидери који такође имају своје разлоге за анимозитет према Маликију. Али да ли је ово заиста секташки сукоб између шиитских власти и „сунитских побуњеника”, како неки медији тврде ових дана? Неки чак иду толико далеко у очитом настојању да скрену пажњу са чињенице да ситуација у Ираку јесте производ америчко-британске инвазије 2013, па тврде да се заправо ради о сукобу који „траје већ вековима”.
ФЕНОМЕН СТРАНКЕ АЛ-ДАВА
Данашњи састав Владе у Багдаду и није толико сектшаки како би се стекао утисак из појединих извештаја. Наиме, ирачки председник је сунитски Курд Џалал Талабани, а председник парламента арапски сунит Усама ал-Нуџаyфи. Али кључну функцију ипак има Нури ал-Малики, арапски шиит. Проблем није толико у Маликију колико у његовој позадини, тј. странци из које долази. Водећа странка Исламска дава странка (Исламски позив) свакако није политичка опција која би могла ујединити земљу у којој живи 65 одсто шиита и 35 одсто сунита. Зашто? Прво, ово није секуларна странка око које би се могли ујединити сви ирачки држављани, већ супротно.
Странку Ал-Дава основали су 1957. тадашњи ирачки шиитски лидери. Циљ странке је била промовија исламских вредности, али и борба против секуларизма и, на крају, стварање исламске државе Ирак. Кад имамо једну секташку странку која жели да створи теократску државу у земљи која је вишесекташка, то већ на почетку сугерише да неће изаћи на добро. Из саме странке Ал-Дава тврде и данас да имају и сунитске следбенике, али јасно је да се примарно ради о шиитској странци, далеко више шиитској него што је то на пример либанонски Хезболлах, чија се генерална идеологија заснива на отпору Израелу, и због тога у њихове редове много лакше приступају сунити.
Иранска Исламска револуција 1979. била је велика инспирација ирачком шиитском покрету Дава и сарадња са Техераном почиње већ тада. Али револуција у Ирану и успостављање религијске власти увелико је прошла због чињенице да је око 95 одсто становника Ирана шиитско. Копирати тако нешто на Ирак било би једноставно неизводиво, али припадници Дава нису одустајали од темељних идеја.
Дава каснијих година, кад један од лидера постаје данашњи премијер Нури Ал-Малики, постали кључна антисадам герила, борећи се против секуларне власти. Мада би требало истаћи да је Ирак под Садамом, упркос службено секуларном устројству, увелико фаворизирао ирачке суните, који су окупирали водеће функције и моћ у земљи. Арапски национализам увек је био постављен на добрим идеолошким претпоставкама, али његово провођење често је бивала кочено секташким предиспозицијама – то је био случај са ирачком странком Баат као и са сиријском владајућом странком Баат (мада се оне, упркос наизглед комплементарним идеологијама, никад нису превише волеле). У Ираку су мањински сунити под Садамом постајали нова владајућа класа, као што су у Сирији под Асадом старијим то постајали Алавити.
СУКОБ ТЕРОРИСТА СА САДАМОМ
Већ из ових примера јасно је да је за ове земље једино решење вођство које би било потпуно лишено секташких предиспозиција са нагласком на национално јединство или пак панарапски сентимент, али теорија и пракса готово увек се разилазе, па је тако и у овим земљама. Али, док арапски национализам барем у теорији заговара уједињење народа око идеје нације без секташких подела, покрети као што су исламистичка странка Дава никад не могу да доведу до националног јединства јер они су већ у самој основи усмерени према интересима једне секте.
Ако притом још узмемо у обзир да су у Ираку сунити (тј. сунитска владајућа политичка класа, не народ) деценијама били привилегована мањина под Садамом, јасно је како је долазак секташке странке на власт за њих велики шок, који ствара анимозитет, па и отпор.
Дава није никаква мировна странка, то што се данас представљају тако исто је као што су се и Муслиманска браћа у Египту представљала као некакви „модерни умерени исламисти”, док заправо оба покрета имају упориште у герилском и терористичком ратовању. Дава су своје седиште пребацили у Техеран одмах по избијању Револуције у Ирану 1979. Две године касније извели су терористички бомбашки напад на ирачку амбасаду у Бејруту – ово ће бити тек први у низу њихових међународних напада. Један од већих је напад на Америчку амбасаду у Кувајту 1983. Један од нападача Џамал Џафар Мохамед данас је посланик у ирачком парламенту.
За време Ирачко-иранског рата 80-тих година, у коме су САД чврсто стајале на страни Садама Хусеина, Дава је извела низ напада на територију Ирака и покушала атентат на Садама више пута. Занимљиво је да је Садам погубљен вешањем због масакра у Дуџаилу, али тај исти масакр десио се као одмазда за Давин покушај атентата на њега. Очекивано, САД су покрет Дава тих година водиле као терористичку организацију.
Дава је створена и као противтежа сунитској Муслиманској браћи, странци која је већ почетком друге половине 20. века почела да бележи велику популарност. Садам се жестоко обрачунао са припадницима Даве, они тврде да је побио више од 200.000 њихових чланова, присталица и чланова њихових породица. Колике су стварне бројке биле тешко је рећи, али да се вршила систематска екстерминација шиитских исламиста у Ираку под вођством Хусеина, у то нема никакве сумње.
МАЛИКИ И НАЦИОНАЛНО УЈЕДИЊЕЊЕ
Све се нагло окреће америчком инвазијом на Ирак 2003. и рушењем Садама Хусеина. САД су веома добро знале која идеологија стоји иза странке Дава, али, упркос томе, помогли су им да дођу на власт. Иронично је да данас Обама и други амерички функционери понављају из дана у дан да је Малики „разочарао” јер није провео национално уједињење (!). Како је могао ако је представник политичке опције која у свом програму нема тих основа? Американци су знали да ће инсталација прошиитске странке пре или касније довести до новог или перманентног каоса у Ираку. Јачање секташких тензија у комбинацији са демократијом је катастрофалан исход за земљу јер у ситуацији секташких тензија припадници одређене секте (или било које друге припадности) имају тенденцију да своје гласове дају управо тим представницима. Другим речима, пошто је Ирак 65 одсто шиитска земља, Дава уз помоћ демократије може да остане на власти наизглед бесконачно, а сунити то могу само да гледају и трпе.
То је катастрофалан исход за земљу која је прошла крвави рат и окупацију. Нема сумње да је Вашингтон знао шта ће се Ираку десити ако помогне да на власт дођу Малики и Дава. Зашто су то учинили? Разлог је једноставан: јачањем секташке тензије Ирак више нема никакве шансе да се опорави и постане снажна уједињена држава.
Велика већина ирачких сунита нема никакве симпатије према назадним идеологијама ИСИЛ и сличних фундаменталистичких покрета којима се, зовући их сунитским, придаје потпуно погрешна конотација. Али тачно је да у тренутку великог анимозитета према Маликију, нарочито пошто имају осећај да се против њега не могу борити никаквим другим средствима, има и оних који ће поздравити долазак ИСИЛ као заиста очајничке мере отпора против власти у Багдаду.
Ирачки сунити су покушали да своје проблеме искаћу на све расположиве начине, од политичких до масовних мирних демонстрација. Ништа није помогло, Малики је имао чврсту подршку САД и било је немогуће маћи га. Да ствар буде још гора, Малики је послао снаге безбедности да разбију сунитске протесте на западу земље, у провинцији Анбар, када је дошло и до убијања цивила.
Таква ситуација била је као створена за Ал Каиду и сличне екстремистичке покрете. Ово је тренутак у кме се за њих отвара велика арена у којој могу загосподарити – и то су учинили, пажљиво бирајући кључни тренутак, ескалацију анимозитета после још једних избора у којима је Малики потврдио своју власт. Треба имати на уму и да ИСИЛ у свој својој бруталности пажљиво води и ПР кампању и настоји да се додвори сунитима који стану уз њих – организују хуманитарне акције, објављују видео-снимке на којима чисте улице и помажу становницима. Велики део сунита ипак никад неће прихватити овакву опцију – слично им се већ догодило пре десетак година, кад је Ал Каида први пут ојачала у Ираку.
Блаћење сунита, проглашених „опасном сектом”, која фаворизује тероризам, провлачило се кроз медије као резултат подизања секташких анимозитета са предумишљајем или хроничног непознавања прилика на Блиском Истоку. Узмимо као пример Египат, где су становници заиста дали прилику тзв. „умереним исламистима”, Муслиманској браћи, да би их свега после годину дана срушили са власти у најмасовнијим протестима у новијој историји.
ВЕЛИКА КОЛОНИЈАЛНА ЛАЖ
Још бољи пример је Сирија, где је чак 74 одсто популације сунитско а свега 13 шиитско и алавитско. Зар ико данас озбиљно може да тврди да би се Сирија тако моћно одупирала огромном нападу екстремизма да су сви или чак већина од ових 74 одсто сунита подржавало ИСИЛ или друге милитанте који се налазе на страној платној листи? Тај исти ИСИЛ, који је у Сирији после више година борби стеран на ретко насељене делове на истоку земље у сусједном Ираку (који има свега 35 одсто сунита), за мање од недељу дана заузео је низ кључних градова.
Ове контрадикције не могу да остану само попратна статистика, то су живи докази да је секташка ратна предиспозиција једна велика пропагандна лаж неоколонијалистичких сила, које желе да господаре Блиским Истоком по принципу којим су господарили и Африком (сетимо се како се пре 20 година кокетирање са политичким унутрашњим поделама завршило у једној Руанди).
На Блиском Истоку постоје докази који нам потврђују да се секташки анимозитети могу превладати. Што је било пре више векова било је пре више векова, они који историјске сукобе на тим просторима увлаче у контекст данашњих конфликата раде то са предумишљајем подизања тензија. Ти сукоби избијају онда кад долази до спољњег уплитања – САД су разбиле ирачку државу и на њеним рушевинама изградили нову која ће им бити лојална, притом су се – логично, пошто их је већина сунита презирала јер су им срушили њима наклоњену власт – одлучили за шиите, Маликија и некада герилско-терористичку а касније „умерено исламску” странку Ал-Дава.
Неки ће рећи да у уплитању итекако учествују опречне „тешке категорије” Блиског Истока – са једне стране, Саудијска Арабија, са друге, Иран. То је тачно, ове земље се свакако боре за утицај, али ни једна без уплитања Запада не би била у стању да проузрокује овакав ниво хаоса, какав данас гледамо у Ираку и Сирији.
Имајући у виду све ове детаље, шта се може рећи о блиској будућности Ирака? Малики јесте проблем, али не зато што је он шиит, већ зато што је секташ. Још увек је користан за САД, превише је новца утучено у Ирак да би се сад све то бацило. Вашингтон неће никад дозволити пад Багдада, па су у том циљу спремни да сарађују и са својим дојучерашњим мрским непријатељем Ираном.
Напад на ИСИЛ у овом тренутку, колико год он жесток био, неће зауставити конфликт у Ираку јер он је дубљи од самог ИСИЛ. Морамо истаћи да ово јесте офензива ИСИЛ, али он није створио конфликт, већ је само упао у њега у погодном тренутку.
Ствар су највише закували Американци, подржавајући секташку власт, јер им је тада одговарала. Зашто им је одговарала баш шиитска власт? Зато што су им били најлојалнији – ипак их је САД решио мрског им Садама Хусеина. Јесу ли САД искрене кад кажу да би Малики требало да води политику националног јединства? Можда, а можда то говоре само како се не би замерили сунитима и њиховим савезницима у Заливу. Али, ако ико зна да Малики и његова политичка елита национално јединство једноставно немају у свом ДНК, онда су то САД.
А, ако је коначни циљ перманентни хаос, онда творци хаоса могу да буду веома задовољни јер се две некад снажне арапске земље Ирак и Сирија налазе у стању великог хаоса, с тим да ће се Сирија извући и постати огледни пример националног јединства које превазилази секташке линије – нарочито ако Асад увиди сопствене и грешке свог оца и приближи арапски национализам ближе основним идеалима. За Ирак се не може бити оптимистичан јер, док се за Сирију може јасно исцртати пут напред, Ирак у овој ситуацији уопште нема светло на хоризонту. Наравно, многи ће заговарати дезинтеграцију, распад на секташке мини-државе, колонијалистичку храну, као што су испланирали и „Алавитску државу” на обали Латакије у Сирији, али то је најгори сценарио, никако не решење коме би требало тежити.
_____________
Izvori/reference:
The Islamic State of Iraq and Greater Syria
http://www.economist.com/news/middle-east-and-africa/21604230-extreme-islamist-group-seeks-create-caliphate-and-spread-jihad-across
How can the U.S. help Maliki when Maliki’s the problem?
http://www.washingtonpost.com/blogs/monkey-cage/wp/2014/06/12/iraq-trapped-between-isis-and-maliki/
Al Maliki’s sectarian policies proving disastrous for Iraqi stability
http://www.thenational.ae/world/middle-east/al-malikix2019s-sectarian-policies-proving-disastrous-for-iraqi-stability
Maliki’s sectarian policy backfires in dramatic style
http://english.alarabiya.net/en/perspective/analysis/2014/06/12/Maliki-s-sectarian-policy-backfires-in-dramatic-style.html
Obama to Maliki: ‘Set aside sectarian differences’
http://www.americanthinker.com/blog/2014/06/
obama_to_maliki_set_aside_sectarian_differences.html
Kerry says Maliki should do more to put aside sectarian differences
http://news.yahoo.com/kerry-says-maliki-more-put-aside-sectarian-differences-125923413.html
Iraqi Government
http://www.iraqigovernment.org/
Doubts Grow Over Iraq’s Prime Minister
http://content.time.com/time/world/article/0,8599,1550694,00.html
Shadowy Iraq office accused of sectarian agenda
http://edition.cnn.com/2007/WORLD/meast/05/01/iraq.office/index.html
Nouri al-Maliki Interview
http://thediplomat.com/2009/05/nouri-al-maliki-interview/
SPIEGEL Interview with Iraqi Leader Nouri al-Maliki: ‘The Tenure of Coalition Troops in Iraq Should Be Limited’
http://www.spiegel.de/international/world/spiegel-interview-with-iraqi-leader-nouri-al-maliki-the-tenure-of-coalition-troops-in-iraq-should-be-limited-a-566852.html
Clinton urges ouster of Iraq’s Al-Maliki
http://www.nbcnews.com/id/20406226/#.U56eefmSzdk
Maliki returns fire at US critics
http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/6964677.stm
Recent Trends and Future Prospects of Iranian Sponsored International Terrorism
http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a237637.pdf
U.S. military: Iraqi lawmaker is U.S. Embassy bomber
http://edition.cnn.com/2007/WORLD/meast/02/05/iraq.lawmaker/index.html
Dawa, or Al Dawa Party (The Call)
http://middleeast.about.com/od/d/g/aldawa-party-iraq.htm
Maliki Re-Elected as Head of Dawa Party
http://www.al-monitor.com/pulse/originals/2013/03/maliki-reelected-as-dawa-head-fo.html
Iraq: Description of the Islamic Dawa Party since the fall of Saddam Hussein
http://www.refworld.org/docid/41501c2215.html
Transformation of the Islamic Da‘wa Party in Iraq: From the Revolutionary
Period to the Diaspora Era
http://www.asafas.kyoto-u.ac.jp/dl/publications/no_0702/238-267.pdf
The Da’wa Party’s Eventful Past and Tentative Future in Iraq
http://carnegieendowment.org/2008/08/19/da-wa-party-s-eventful-past-and-tentative-future-in-iraq/6doa
Islamic Da’wah (Call) Party
http://www.globalsecurity.org/military/world/iraq/dawa.htm
(Advance)
