Како је све почело и која су два могућа сценарија у сукобу Израела и Хамаса

12:06 10.10.2023.

За сукоб Израела и Хамаса постоје два могућа сценарија. "Једно је протеривање целокупног становништва појаса Газе у једној крвавој операцији, док је друго решење да се појас Газе или припоји Египту или прогласи за неку врсту државе", оцењује др Слободан М. Јанковић из Института за међународну политику и привреду.

Објашњавајући шта је узрок ескалације Израела и Хамаса др Слободан М. Јанковић каже:

„Треба да знамо да је према извештају агенције Уједињених нација у првих осам месеци ове године убијено 212 Палестинаца на Западној обали – што одраслих, што малолетника и да су у просеку израелски колонисти правили три инцидента дневно. Ти инциденти су убијање стоке, уништавање стабала маслине, воћа и наравно отимање земље.“

Друга чињеница је, како каже Јанковић, да је сам Појас Газе затвор на отвореном.

„Они су под блокадом 16 година. Понекад се дозвољава да један мали број људи напусти појас Газе и допушта се одређеном броју људи да понекад оду у Египат из медицинских разлога. Ту живи јако велики број људи за тако малу површину“, објашњава Јанковић.

Према извештајима психолога и психијатара који повремено одлазе на подручје Газе, како каже саговорник Н1, тамо владају различите врсте психопатологије и неурозе.

„Израелска војска им контролише чак и воде. Они не могу ни воденим путем да напусте подручје и постоји потпуна контрола границе. У таквој ситуацији они су принуђени, Хамас и исламски џихадисти, да повремено улазе у сукоб да би се просто легитимисали пред тим народом“, наводи.

Нормализација као опасност

Друго велика опасност која је постојала за њих је управо нормализација која је почела Вашингтонским споразумом из 2020. године, оцењује саговорник Н1.

„Након тога су Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и Мароко признали Израел као државу и у току су били разговори Саудијске Арабије и Израела. Преговори да дође до међусобног признаја. Турска је почела да отопљава односе са Израелом“, сматра Јанковић.

Хамас није заинтересован за нормализацију, јер палестински Арапи ништа не добијају тиме, док у израелским властима немате људе који би преговарали са Хамасом, сматра он.

„Почели су да губе свог спонзора Турску јер су у Арапском пролећу ушли у сукоб са Сиријом и Ираном. Хамас је почео да поправља свој однос са Ираком од прошле године кад су видели да Турска игра на две столице. Они су на овај начин привремено спречили тај процес који се назива нормализација“, истиче Јанковић.

Тамо живе људи који имају другачији начин сагледавања живота и односа међу људима.

„Јасно је да се ради о људима који имају вишеструку фрустрацију и који се свете. Они ово доживљавају као освету“, наглашава Јанковић.

Они желе да имају подршку барем дела земља међународне заједнице:

„Суштина израелске политике према окупираним територијама јесте да се тиме не бави на међународној сцени него да то постане унутрашње питање Израела. Палестинци овим враћају то питање на међународну сцену“, оцењује Јанковић.

Јанковић истиче и да се Хамас нада да ће се сукоб проширити и да ће Хезболах да уђе у обрачун.

Статус кво

Мировни преговори САД и Израела нису били да се створи палестинска арапска држава већ је циљ био макро-регионална политика САД изолације режима који нису слушали Вашингтон, објашњава Јанковић.

„Сатус кво у Израелу из демографских и културних разлога дугорочно јача све више оне струје које су против давања државе палестинским Арапима. Немогуће је да САД уведу санкције Израелу. Самим тим ни ЕУ. То се неће десити. Они да баце атомску бомбу уверен сам да не би добили санкције“, каже Јанковић.

Према његовом мишљењу, могућа су два сценарија.

„Један је протеривање целокупног становништва појаса Газе у једној крвавој операцији. А други је да се појас Газе или припоји Египту или прогласи за неку врсту државе. Садашња ситуација је неодржива.

Они од 2020. године често немају пијаћу воду највећи део дана, немају струју, школују се у школама које организују Уједињене Нације“, закључује саговорник.