Pročitaj mi članakU protekle dve godine izraz "ruski hibridni rat" postao je neodvojivi atribut u govorima političkih, novinarskih i naučnih krugova zapadnih zemalja. Međutim, to je ništa drugo do odraz panike evropskih država i SAD, piše Leonid Beršidski u svom članku za "Blumberg".
Колумниста наводи да је сам термин „хибридни рат“ први пут употребљен 2006. године за означавање тактике дејства кретања Хезболаха против Израела.
Хибридни рат почео је да описује Русију од 2013. године, када је генерал Валериј Герасимов, начелних Генералштаба Оружаних снага Русије, држао говор у којем је причао о промени природе рата. Герасимов је тада рекао да се данас борбе воде на пољу медија, као и економским и дипломатским методама.
Аутор текста додаје да, мада ова концепција није тако нова, јер су „важност напора који нису војни наглашавали стратези од Карла фон Клаузевица до Мао Цедунга“, зашто западне земље оптужују Русију да је наводно измислила нове методе конфронтације са Западом.
Осим тога, сумњу изазива и исправност дефиниције самог термина „хибридни рат“. На пример, у САД се може срести и овакав опис:
„Свесно коришц́ење различитих средстава државне власти да би се постигли спољнополитички циљеви и подривање територијалног интегритета противника, подривање унутарполитичке кохезије и подривање економије.
Неки други говоре да је „хибридни рат велика стратегија“ Русије по наводном успостављању контроле над бившим совјетским простором.
Коришц́ење термина „хибридни рат“ достиже бесмислену панику на Западу и одражава параноју коју Запад често приписује Русији, закључује аутор.
