Прочитај ми чланак

Како би изгледао нуклеарни рат Русије и САД – научник креирао симулацију (ВИДЕО)

0

Макс Тегмарк, професор Масачусетс института за технологију за Тајм је написао текст у којем је уз видео симулацију описао како би изгледао нуклеарни рат између Русије и САД.

Како наводи за Тајм, знамо да би свеопшти нуклеарни рат САД и Русије био лош. Али, поставља питање, колико тачно?

„Како ваше шансе да преживите експлозије, радијацију и нуклеарну зиму зависе од тога где живите? Прошлогодишње звецкање нуклеарном сабљом без преседана и хаос протеклог викенда у Русији учинили су ово питање правовременим. Да бих помогао да одговорим на то, радио сам са невероватном интердисциплинарном групом научника да произведем научно најреалистичнију симулацију нуклеарног рата користећи само некласификоване податке и визуализујем је као видео. Комбинује детаљно моделирање нуклеарног циљања, путања ракета, експлозија и електромагнетног пулса, као и начина на који се црни угљенични дим производи, диже и шири широм света, мењајући климу и изазивајући масовну глад“, написао је он.

На илустрацији се види да није много важно ко почиње рат: када једна страна лансира нуклеарне пројектиле, друга их детектује и узврати ватру пре удара.

„Балистичке ракете са америчких подморница западно од Норвешке почињу да ударају на Русију после око 10 минута, а руске са севера Канаде почињу да погађају САД неколико минута касније. Први удара електронику пржења и електричне мреже стварајући електромагнетни импулс од десетина хиљада волти по метру. Следећи удари циљају командно-контролне центре и нуклеарна лансирна постројења. Интерконтиненталним балистичким пројектилима на копну потребно је око пола сата да прелете од лансирања до циља“, описује он.

Како додаје, главни градови су на мети како зато што садрже војне објекте, тако и због тога што спречавају послератни опоравак непријатеља.

„Сваки удар ствара ватрену куглу која је врућа као језгро сунца, праћена облаком радиоактивне печурке. Експанзија ватрене лопте тада изазива талас експлозија које оштећују зграде. Уједињено Краљевство и Француска имају нуклеарне капацитете и обавезују се према члану 5 НАТО-а да бране САД, тако да их Русија такође погађа. Ватрене олује гутају многе градове, где олујни ветрови распирују пламен, палећи све што може да изгори, топећи стакло и неке метале и претварајући асфалт у запаљиву врућу течност“, пише он.

Међутим, нажалост, рецензирана истраживања сугеришу да експлозије, електромагнетни пулс и радиоактивност нису најгори део – нуклеарну зиму изазива црни угљенични дим из нуклеарних олуја.

„Атомска бомба Хирошиме изазвала је такву ватрену олују, али данашње хидрогенске бомбе су много моћније. Велики град попут Москве, са скоро 50 пута више људи од Хирошиме, може створити много више дима и ватрену олују која шаље облаке црног дима у стратосферу, далеко изнад свих кишних облака који би иначе испрали дим. Овај црни дим се загрева сунчевом светлошћу, подижући га као балон на врући ваздух до деценије. Млазни токови на великим висинама су толико брзи да је потребно само неколико дана да се дим прошири по већем делу северне хемисфере“, описује он.

Истраживања су показала да ово чини Земљу смрзнутом чак и током лета, при чему се пољопривредно земљиште у Канзасу хлади за око 20 степени Целзијуса, а други региони се хладе скоро дупло више.

„Недавни научни рад процењује да би више од пет милијарди људи могло да умре од глади, укључујући око 99 одсто оних у САД, Европи, Русији и Кини – зато што већина црног угљичног дима остаје на северној хемисфери где се производи и зато што температура пада. Више штете пољопривреди на високим географским ширинама“, процењено је.

Како се додаје, важно је напоменути да остају огромне неизвесности, тако да би стварни хуманитарни утицај могао бити или бољи или гори – разлог да се настави са опрезом.

„Недавно покренут отворени истраживачки програм вредан четири милиона долара ће, надамо се, помоћи да се разјасни разумевање јавности и информише се о глобалној политици, али је потребно много више посла, пошто је већина истраживања на ову тему класификована и фокусирана на војне, а не на хуманитарне утицаје“, пише у Тајму.

Како се закључује, очигледно не знамо колико ће људи преживети нуклеарни рат.

„Али ако је чак и приближно тако лоше као што ова студија предвиђа, нема победника, већ само губитника. Лако је осећати се немоћним, али добра вест је да постоји нешто што можете учинити да помогнете: помозите да поделите овај видео! Чињеница да ће нуклеарни рат вероватно почети постепеном ескалацијом, можда комбинованом случајно или погрешном проценом, значи да што више људи зна о нуклеарном рату, већа је вероватноћа да ћемо га избећи“, закључак је Тегмарковог текста.