Прочитај ми чланак
Орвелијански документи тајних служби САД и Британије открили су праву дубину западне медијске манипулације
Активно циљање и блаћење неподобних држава понекад може изгледати толико дубоко уграђено у суштину појединих прозападних медија да оставља утисак аутентичне критике и производа објективног новинарства. Нема сумње да су конкретне критике неретко и оправдане, па се тврдње да иза свега можда стоје моћне организације са политичком агендом често изгледају као теорија завере. Али, како ћемо ускоро видети, неке од ових “теорија завера” постале су чињеницама захваљујући новим документима које је посредством Глена Гринвалда објавио Едвард Сноуден.
Пре него што се осврнемо на саме документе, осврнимо се на актуелни медијски развој који је претходио.
ТРАНЗИЦИЈА ПРЕМА НОВИМ МЕДИЈИМА
Што се тиче корпоративних медија, ту је ствар више-мање јасна: многи данас схватају да су корпоративни и државни медији у служби политичких интереса и да имају своју специфичну агенду. За просечног читаоца глобални “медијски ратови” су заправо добра ствар јер на тај начин – ако није и сам ограничен – може да сагледа једну исту тему из више перспектива.
Нове генерације све мање прате мас-медије и окрећу се другим изворима информисања, пре свега тзв. “новим медијима”, где свакако спадају и друштвене мреже. На први поглед могло би се закључити да су друштвене мреже, попут Facebook-а, Twitter-а, YouTube-а и сл., идеалан извор информација јер информацију стварају, преносе и коригују сами корисници/читаоци. У идеалном сценарију то би били прави “грађански” медији, независни од политичких агенди, оглашивачке индустрије и других фактора који итекако утичу на извештавање и писање “класичних” медија.
Нажалост, такав идеал постоји само у теорији – а откако су почели бивати све важнији извори информација –кренуло се и са инфилтрацијом у “нове медије”. Треба иматии на уму који је примарни циљ информисања – борба за „срце и ум” оног који конзумира информацију. Циљ је да њега на разне начине доведемо у ситуацију да поверује управо нашој страни приче, нашој агенди. Од тога зависи све. Данашње највеће светске силе и доминантни економски модели примарно постоје и опстоје захваљујући успешној “продаји” агенде.
До које је мере агенда успешно продавана, можда је најбоље описао познати Славој Жижек када је рекао: “Размислите на тренутак о чудноватој ситуацији данашњице. Пре 30 или 40 година још увек смо водили дебате о томе каква ће будућност бити: комунистичка, фашистичка, капиталистичка, некаква друга. Данас нико више не расправља о тим питањима. Сви ми тихо прихватамо да ће глобални капитализам остати. С друге стране, опседнути смо космичким катастрофама: да ће цели живот на Земљи нестати, због вируса, због астероида итд. Дакле, парадокс је да јемного лакше замислити крај живота на земљи него знатно умеренију радикалну промену у капитализму”.
Дакако, Жижек је потпуно у праву: многи ће данас лакше замислити крај света него крај капитализма, чак и у овим годинама кад је капитализам у дубокој кризи.
Откуд овакав екстремни парадокс? Недостатак људске маште? Ре-еволуција у последњих 30 или 40 година? Или можда одговор лежи у томе да су и људску машту већ преотеле одређене силе које одређују готово све аспекте човековог живота, па и његову машту?
Не тако давно, пре можда свега 30 година, у западном свету владао је далеко већи медијски плурализам. Чак и оно што данас називамо mainstream медијима било је далеко либералније. Можда су водећи медији увек имали неке темељне сличности, али различитост у презентовању појединих чињеница ипак се осећала од медија до медија, тачније од власника до власника.
КОНЦЕНТРАЦИЈА ПРОПАГАНДЕ
Многи тога нису свесни, али не тако давне 1983. око 90 одсто свих медија у САД било је под контролом укупно 50 компанија. Већ тај број може да звучи проблематично за “медијску демократију”, али ствари су са годинама постале много горе. Према истом истраживању 2011. године, у САД 90 одсто свих медија више не контролише 50 компанија, већ само шест.
Статистички гледано, 50 медијских власника сигурно ће производити већи медијски диверзитет од шест медијских власника, зар не? Да данас америчким медијима управља 50 компанија, можда би њих 48 тврдило да је у Сирији у току “борба за демократзију”, али да се само њих две усуде да сагледају ситуацију из другачије перспективе, већ је на снази медијска демократија и читатлац/слушалац/гледалац има могућност да се информише о важним темама из ширег медијског спектра. Данас свих шест америчких медијских корпорација има идентичан став о готово свим важним глобалним питањима, разликују се евентуално само по питању домаће политике (јер о томе зависи колико ће новца која корпорација уграбити). Да ли је то америчка специфичност? Не, већина држава данас има сличну медијску структуру: свега неколико великих корпорација држи најмање 90 одсто медијског простора и увек има тенденцију да усиса и оних преосталих 10 одсто како би “продаја агенде” била савршено синхронизована и без таласања.
У ту причу стижу и друштвене мреже, које су такође један облик медија, а ускоро ће постати и доминантан. Традиционални класични медији су диносауруси који изумиру, штамппане медије чита само старија популација, већина публике сели се на интернет. Али и на интернету mainstream медији губе свој значај, наравно, захваљујући неизмерно већој количини новца (а неретко су и у директном политичком односу са државном влашћу, што им доноси још веће количине новца), у стању су да своја виртуелна издања држе најпосећенијима, али број посета не значи нужно и да та публика тим истим медијима данас слепо верује. То је један од разлога зашто су на Западу већ почели експерименти са алтернативним достављањем информација циљаној публици. На пример, млади Американци све мање верују и све мање посећују медије попут CNN или ABC, али зато веома воле cool формате као што су нови медији који примарно емитују путем YouTube-а – они варирају од емисија као што су VICE, The Alex Jones Show, The Young Turks, па до емисије америчке новинарке Ејби Мартин Breaking The Set, која своју “алтернативу” емитује под окриљем руске државне компаније RT.
СПЕЦИФИЧНЕ МЕТОДЕ НОВОГ ФОРМАТА
Посебно је занимљив програм канала VICE, који обрађује низ егзотичних спољнополитичких тема, од Северне Кореје, сукоба у Јужноафричкој Републици, фавела Бразила до рата у Либији 2011. Њихов формат је приступачнији млађој публици (која сутра више неће бити тако млада, али ће и даље имати одређену аверзију према мас-медијима). Изгледа заиста аутентично, стварно, на лицу места, за разлику од уштогљених, досадних, политички коректних и скриптованих репортажа, какве и даље избацују CNN, BBC и други.
Раст таквих формата је огроман, а неки већ сад прогнозирају да ће VICE за коју годину бити можда и најутицајнија платформа. Треба ли да будемо срећни што најзад долази крај ере mainstream-а? Нажалост, не. Ради се о истој пропаганди као и пре, само је другачије пакована, а чињеница да изгледа “стварно” вероватно је чини још опаснијом. На примјер, тај исти VICE News пратио је рат у Либији из једне сасвим друге “приземне” перспективе, али коначна порука је била идентична као и она из мас-медија: ово је рат у којем храбри борци за демократију руше омражени режим.
Други “нови медији”, међутим, имају већ јасну тактику, која се своди на санирање штете путем тривијализације или пак заступања агенде ешањем чињеница и пропаганде. Рецимо, прилог информативног сервиса Vlogbrothers, који се такође бави бројним темама из спољне политике,описује комплетну ситуацију у Сирији у пет минута – притом се износе чињенице које mainstream медији често преткћућују, као што је утицај радикалних исламиста, али у прилог се убацује и ред пропаганде, па се тако наводи да је у Сирији под Асадом на снази “сегрегација” и како “дословно постоје цесте по којима смеју да возе само Алавити”.
То је заправо савршена пропаганда, далеко ефикаснија од свега што су мас-медији радили последњих година. Притом се избацује без икакве одговорности, избора, провере или стручности за тему. Такве прилоге на YouTube-у прате милиони гледалаца.
Схватамо ли магнитуду ефикасности овог метода? Један CNN, без обзира на пристраност, никад не би себи могао да дозволи тако опскурне, непроверене и очигледно лажне информације. Али нови сервиси на YouTube-у могу рећи шта год желе и како год желе, а утицај им расте из дана у дан.
Далеко од тога да међу online медијима нема објективних извора. Има их, а, искрено говорећи, и поменути су често објективнији од mainstream-а. Канал The Real News Network, који води Пол Џеј из Балтимора, је релативно објективан извор, као и The Democracy Now на челу с Еми Гудмен. Али ти канали никад неће бити популарни као поменути cool формати, који политику провлаче кроз ред шале.
Али све поменуто ипак су само “медији”, разликује их једино формат којим циљају публику која је престала слепо да верује мас-медијима. Шта је са огромним морем информација као што су Facebook, Twitter и Youtube? Могу ли се и они на неки начин усмеравати или је ту на сцени већ права теорија завере?,
НОВИ СНОУДЕНОВИ ДОКУМЕНТИ
Многима би до јуче заиста звучало натегнуто да верују како, рецимо, америчке и британске обавештајне службе активно пласирају дезинформације и пропаганду у крвоток ових мрежа. Али не и данас, још једном захваљујући двојици храбрих Американаца. Реч је о звиждачу Едварду Сноудену и новинару Глену Гринњалду, који служи као спона између Сноуденових докумената и шире јавности.
Најновији документи које је Гринwалд представио откривају да је још једна теорија завере постала чињеницом. Оно што нам се до јуче чинило заиста немогућим, данас се открива као стварност: америчке и британске службе заиста се баве систематским пласирањем пропаганде у друштвене мреже како би не само утицали на масе већ и евентуално подстицали немире (такав пример откривен је прошле недеље у случају Кубе, где је USAID путем сервиса налик Twitter-у покушао да подстакне “Кубанско пролеће”).
Гринвалд истиче: “Дискусије о томе како експлоатисати интернет, нарочито друштвене медије, како би се тајно ширила стајалишта западних интереса и она која ће бити штетна за њихове мете појављују се учестало у целој архиви материјала који је прибавио NSA звиждач Едвард Сноуден”. Већ из ранијих докумената познато је да је NSA још 2012. покренула “надзор уживо” Facebook-a, Twitter-a i Youtube-a, али нови документи откривају како је GCHQ (британска верзија NSA) дословно кренуо у гурање појединих вести са агендом у јавни простор.
У новим документима открива се да су 2010. на састанку Клуба Пет Очију (неслужбени назив за групу земаља које међусобно размењују обавјештајне информације – САД, Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд) расправљали о методама дискредитовања страних (нелојалних) влада тајно експлоатишући друштвене медије користећи дословно ове речи: “Пропаганду, обману, масовне поруке и гурање вести”. Један од циљева које треба постићи, истиче се у документу, је: “Користити online технике како би се нешто догодило у стварном или сајбер-свету,” укључујући “информационе операције (утицање или ремећење)”.
Што се тиче mainstream медија, о њима се и даље расправља на састанцима ових група, па се у документу такође наводи нужност покретање праксе под називом “Жетва и акредитација”. О чему се ради? О процесу скенирања нових људи који би користили у ширењу агенде. “Селектовање новинара који би били корисни у ширењу информација које иду наруку властима”, тако откривени процес описује NBC.
У документима се сугерише да се информативне кампање морају креирати на начина да постану “виралне”. Другим речима, да се великом брзином шире у огромном броју људи. Вирални видео, вест или нешто друго је интернетски садржај којег корисници прослеђују својим пријатељима на друштвеним мрежама. Што је садржај “виралнији”, то се брже шири, а неки садржаји често досежу и по неколико милиона прегледа за мање од 24 сата.
НОВА ПРОПАГАНДНА МАШИНА
Ове информације откривају како споменути “нови формати” нису само занимљив пословни модел већ дио шире тактике осмишљене у водећим обавјештајним америчким и британским службама. Све водеће платформе путем којих се садржај пласира, од Facebook-a do Youtube-a, су уједно и америчке корпорације, што дакако олакшава цео процес.
Нови документи, који су добили мало пажње у медијима, откривају све више један неугодан мозаик који, колико год то већ било често помињано, заиста подсећа на дистопијско друштво под потпуном пропагандом манипулацијом описаном у Орвеловој 1984.
Како ће људи да пруже отпор у ситуацији кад нису ни свесни да се над њима проводи једна врста гротескног психолошког експеримента и манипулације? Хоће ли пружити отпор? Временом хоће јер структура која ради на контроли становништва већ сад има великих проблема. Да би наставили са контролом, морали су да зауздају нове изворе информиаања, али ту имају још веома много посла пре него што интернет доведу у ред, као што су то учинили са класичним медијима.
Има ли аргумената за такав оптимизам? Прошлогодишњи покушај америчког напада на Сирију жестоко је одбио амерички народ, упркос чињеници да му се свакодневно испира мозак једном истом пропагандом. То показује да је тај пропагандни модел итекако угрожен, он већ деценијама трпи поразе и сад је присиљен да брзо и радикално еволуира.
Поменули смо случај са “кубанским Twitter-ом”, да ли им је успело? Није. Хоће ли им успети у Венецуели гдје су готово све споменуте тактике примењене? Веројатно неће. Пропагандном моделу понестаје простора за ширење, понестаје му и иновација, а истина се данас пробија можда и више него икад у историји.
Презентоврање пропаганде кроз нови формат је још увек “свеж метод”, тако да не изненађује да милиони тренутно верују таквим обманама, али тешко да ће то потрајати. Пропаганда руши саму себе јер свака лажна информација односи са собом део кредибилитета дотичног извора, а модерна публика данас је на то врло осетљива. Живимо у занимљивом времену када завере постају чињенице. Чињеница је да је Турска покушала напад под лажном заставом на властиту територију како би Сирији објавила рат. Чињеница је да су водеће обавештајне службе САД и Британије ковале план да инфилтрирају друштвене мреже својом пропагандом. На крају, чињеница је да можемо отворено констатовати те чињенице, и то је већ веома велика и важна ствар.
________________
Извори/референце:
The transition to digital journalism
http://multimedia.journalism.berkeley.edu/tutorials/digital-transform/print-and-broadcast-news-vs-internet/
Internet Overtakes Newspapers As News Outlet
The “Cuban Twitter” Scam Is a Drop in the Internet Propaganda Bucket
https://firstlook.org/theintercept/2014/04/04/cuban-twitter-scam-social-media-tool-disseminating-government-propaganda/
Big Brother’s Facebook: UK, US intelligence ‘infiltrating’ social media
http://rt.com/news/Snouden-nsa-us-facebook-717/
(Advance)
