Pročitaj mi članakU trenutku kada počinje međunarodna trka za osvajanje prirodnih resursa na Arktiku i povećanje vojnog prisustva NATO-a na zapadnim granicama Rusije, Severna flota postaje jedan od ključnih instrumenata osiguranja bezbednosti i ekonomskih interesa.
У оквиру текуц́ег Државног програма наоружања од 2011. до 2020. године Северна флота је добила три подморнице, две атомске („Јуриј Долгоруки“, пројекта „Бореј“, и „Северодвинск“, пројекта „Јасен“) и једну дизелну („Санкт Петербург“ пројекта „Лада“ ), као и средњи извиђачки брод „Јуриј Иванов“ пројекта 1828. До краја 2017. године флота ц́е добити и вишенаменску фрегату „Адмирал Горшков“ пројекта 22350 и велики десантни брод „Иван Грен“ пројекта 11711. До 2020. године планирано је да флоти буде предат и низ новина различите намене. Ипак, бродова првог ранга (носачи авиона, крстарице, тешке разараче и друге) међу њима највероватније нец́е бити, пише Спутњик.
Министарство одбране је више пута саопштавало планове о изградњи оваквих бродова. Између осталог, много се говорило о перспективама пројекта нуклеарног носача „Шторм“, који би заменио тешког носача авиона „Адмирал Кузњецов“. Ипак, он се нец́е појавити у блиској будуц́ности. Заменик министра одбране Јуриј Борисов је саопштио да ц́е уговор о изградњи „Шторма“ бити потписан тек крајем 2025. године.
Слична ситуација је и са тешким разарачем пројекта „Лидер“. Ти бродови треба да постану универзални „ударници“ у руским флотама и да замене ракетне крстарице, противподморничке бродове.
„Друга младост“
Северна флота нец́е остати без савремених великих бродова. Вец́ за 2017. годину планирано је да почну ремонт и модернизација „Адмирала Кузњецова“. Искуство његове борбене примене у источном Средоземљу открили су низ недостатака, повезаних са радом енергетске установе, механизама, аерофинишера и слично. Осим тога, на броду се планира замена радио-електронског и радиолокационог наоружања, као и авијациони навигациони комплекс.
– „Адмирал Кузњецов“ је прилично специфичан носач авиона. Његово авионско крило чине не само ловци, што одређује улогу брода искључиво као одбрамбену. На њему се никад не налазе авиони са радарима, за радиоелектронске борбе и слично, потребни за извођење свеобухватних експедиционих ударних операција. Уз то, на „Кузњецову“ је постављен комплекс противбродских ракета „Гранит“.
Није јасно зашто је он потребан броду. У оквиру модернизације, по мом мишљењу, потребно је демонтирати ударно оружје са носача авиона и ослободити место за повец́ање залиха горива и муниције авио-крила – рекао је за Спутњик главни уредник магазина „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски.
ВИДЕО: Руски понос – носач авиона Адмирал Кузњецов
Подршка са обале
Говорити о борбеној способности флота, ослањајуц́и се само на јаке стране његовог бродског састава, било би погрешно. Северну флоту подржава јака војна група која покрива значајни део наших територијалних вода, о чему је говорио министар одбране Русије Сергеј Лавров 24. маја, нагласивши да је обалска војска три флоте – Северне, Балтичке и Црноморске – прешла на организациону структуру армијских корпуса.
Северна флота није само флота. По свом функцији, она личи на оперативно-стратешку команду или војни округ. У њен састав су ушли ракетне и артиљеријске јединице, моторизована бригада, дивизија ПВО и сличне „копнене структуре“. У зони одговорности ове више него озбиљне групе је читав Арктички регион, осим источног дела.
Погледајте видео:
Данас Северна флота помера могуц́е границе лансирања крстарец́их ракета противника на територију Русије на неколико стотина километара од руских северних граница. Реализују се и други задаци: осигурава се распоређивање стратешких подморница носача-ракета, врши се контрола обале и подручја уз Скандинавско полуострво, заштита економских интереса државе у зони одговорности. Без подршке са обале та питања би много теже могла да се реше.
Обалска војска Северне флоте наставља да добија противбродске ракетне комплексе „Бал“ и „Бастион“, противракетне системе С-400, савремена средства радиолокационог и хидроакустичног извиђања. Осим тога, војска на Арктику наставља да обнавља старе совјетске базе и да гради нове базе, укључујуц́и „Арктичку детелину“ на Земљи Франца Јосифа. У региону се планира отварање 13 аеродрома, са којих морска авијација може да штити бродове флоте у случају потенцијалног оружаног конфликта.
Још један кандидат за „другу младост“ је велика ракетна крстарица пројекта „Орлан“ – „Петар Велики“. Он је почео са радом 1988. године и вец́ је прилично застарео. Очекује се да велика модернизација на њему почне до 2020. године, чим се врати „Адмирал Нахимов“, који се ремонтује од 1999. године.
