Tokom devedesetih godina, dok se debata oko klimatskih promena zagrevala, jedan deoničar poslao je peticiju odboru “Ekson mobajl korp”, jedne od najvećih naftnih kompanija u svetu (na čijem je čelu bio aktuelni američki državni sekretar Reks Tilerson), moleći ih da razviju plan smanjenja emisije ugljen-dioksida svojih proizvodnih jedinica, piše “Los Anđeles tajms”.

Одбор је одговорио да је “Ексон” проучио науку глобалног загревања и закључио да је превише “нејасна” да оправда мере. Компанија је “прегледом теме подржала закључак да су данашње чињенице и прогноза ефеката веома нејасни”.

Ипак, на далеком северу на граници Канаде с Арктиком, истраживачи и инжењери “Ексона” и канадске компаније “Империјал оил” тихо су инкорпорисали пројекције климатских промена у планове фирме и проучавали како да прилагоде своје операције на Арктику загревању планете.

Сада двоје истраживача са Харварда у новој студији тврде да имају доказе да је једна од највећих нафтних компанија у свету “Ексон мобајл корп” експлицитно лажно представила чињенице у промотивним текстовима у новинама, чији је простор закупила да прикаже своје погледе на нафтну индустрију и климатску науку, преноси Ројтерс.

У чланку објављеном у журналу “Истраживачка писма о околини”, Џефри Супра и Наоми Орескес истичу да су прегледали 187 докумената, укључујући унутрашње дописе, радове “Ексонових” научника и плаћене текстове објављиване у “Њујорк тајмсу”.

Супран и Орескес кажу да су још 1979. “Ексонови” научници признали да изгарање фосилних горива гомила угљен-диоксид у атмосфери узрокујући раст глобалних температуре, али да је став компаније у плаћеном тексту био значајно другачији, јер су стално изражавали сумњу у вези са климатском науком.

Студију је финансирала породица Рокфелер, која је претходно подржала кампању да докаже да је “Ексон” знао више него што је јавно признавао о климатским променама. Та компања је користила слоган #ЕhhonКnew, истиче Ројтерс.

Портпарол “Ексона” Скот Силвестри назвао је студију “нетачном и апсурдном”. Он је рекао да је циљ истраживача био напад на репутацију компаније по цену њихових деоничара.

Наш став је био доследан нашем разумевању климатске науке – рекао је портпарол, додајући да је Орескесова предводила кампању #ЕhhonКnew.

Орескесова је рекла да финансирање од стране породице Рокфелер није утицало на студију. Она је истакла да је подстицај на рађење студије дошао након “Ексонових” реакција на извештаје у новинама “ИнсајдКлајмет њуз” и “Лос Анђелес тајмс” у септембру и октробру 2015, те да су “Ексонови” научници дуго знали за опасности које по Земљину климу представља фосилно гориво.

– Оптужили су новинаре да су бирали информације. А они су поставили низ докумената на свој сајт. Рекли су да их прочитамо и сами донесемо закључке. Помислили смо да је то одлична прилика – рекла је Орескес.

Она и Супран су указали на промотивни текст “Ексона” из 2000, у којем се наводи да је извештај америчке владе о климатским променама ставио “политичка кола испред коња” и да је заснован на непоузданим моделима.

Силвестри је у саопштењу понудио два примера промо текстова које је “Ексон” објавио у “Њујорк тајмсу” 2000, за која је рекао да показују да компанија није покушавала да баци сумњу на климатске промене.

– Довољно се зна о климатским променама да се препозна да могу представљати дугорочни ризик и да се мора много научити о њима – наводи се у једном саопштењу.

“ЛА тајмс” подсећа да Арктик садржи око 1/3 светских извора природног гаса и око 13% неоткривених налазишта нафте на планети, према подацима Америчке агенције за геолошка истраживања. Више од 3/4 арктичких налазишта су смештена поред обале.

Компанија “Империјал оил”, у којој “Ексон” има 70% власништва, почела је с бушењем ледених арктичких вода у канадском Бофоровом мору почетком седамдесетих година. До деведесетих, избушила је 24 налазишта.

Истраживање је било скупо, услед ниских температура, оштрог ветра и дебелог морског леда. Како су докази о загревању планете расли, научници компаније запитали су се да ли би то могло смањити трошкове њиховог истраживања и експлоатације арктичког уља.

Од краја седамдесетих и током осамдесетих “Ексон” је финансирао сопствена, али и независна истраживања стручњака са Универзитета Колумбија и МИТ. Арктик је био најочигледнија станица за истраживање јер је било највероватније да је то подручје највише погођено глобалним загревањем. Студија “Ексонових” научника 1984. показала је да је загревање највише изражено близу полова.

Између 1986-1992. научници су користили моделе које су развили канадски Климатски центар и НАСА-ин Институт Годард да предвиде како ће климатске промене утицати на њихове операције у Арктику. То су били исти они модели које су током следеће две деценије директори “Ексона” јавно одбацивали као непоуздане и засноване на несигурној науци. Извршни директор Ли Рејмонд рекао је 1999. да су “климатске пројекције засноване на потпуно недоказаним климатским моделима и чистим спекулацијама”.

Данас, као што су “Ексонови” научници предвидели пре 25 година, канадске Северозападне територије претрпеле су неке од најдраматичнијих ефеката глобалног загревања. Док је остатак планете искусио повећање температуре у просеку од 1,5 степени у последњих 100 година, Северозападне територије су се загрејале за 5,4 степена,а централна подручја за 3,6.

“Ексон мобајл” и “Империјал оил” од 2012. држе права на више од 400.000 хектара у Бофорском мору, за које дају 1,7 милијарди долара у заједничком подухвату са “Бритиш петролеумом”. Иако компаније нису почеле с бушењем, тражиле су продужење лизинга од канадске владе до 2028. Из “Ексона” нису коментарисали ове планове. Научник Кен Кроасдејл, који је истраживао за “Ексон” позитивне и негативне последице загревања Арктика по нафтна бушења између 1986-1992, каже да ће лед ускоро распасти, те да ће дуго предвиђани дан ускоро доћи, када ће трошкови нафтног истраживања постати толико ниски да ће се исплатити бушења компаније на Арктику.

 

Izvor: blic.rs

Oznake: arktik, globalno zagrevanje, Ekson, Otapanje