Прочитај ми чланакУ недељу 09. јуна, странке крајње деснице оствариле су значајан успех на парламентарним изборима у ЕУ, померивши политички пејзаж удесно и задавши ударац лидерима као што су француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц.
Очекује се да ће успон крајње деснице утицати на политике ЕУ о миграцијама, безбедности и клими, са потенцијалним изазовима за прогресивни став ЕУ о климатским променама. Национални савез Марине Ле Пен доминирао је у Француској, док је у Немачкој странка Алтернатива за Немачку (АфД) надмашила социјалдемократе. Демохришћани ипак, и после ових избора, остају највећа група у Европском парламенту.
НОВИ ИЗБОРИ У ФРАНЦУСКОЈ
Француски председник шокирао је своје савезнике у недељу 09. јуна расписивањем ванредних избора за Националну скупштину након што су излазне анкете дале еускептицима патриотског Националног савеза 33 одсто гласова, што је више него дупло више гласова од Макроновог центристичког савеза.
„Одлучио сам да вам распишем изборе“, рекао је Макрон у обраћању из Јелисејске палате.
Осим што ће ови резултати за ЕУ парламент задати оштар ударац домаћем угледу француском председнику, Емануелу Макрону, и немачком канцелару, Олафу Шолцу, очекује се и да ће помоћи да се Европски парламент нагне ка више антиимиграционом и антизеленом ставу.
Излазне анкете показују да је групација Европских народних партија десног центра први пут освојила 184 посланичких места, остављајући социјалисте и демократе на другом месту са 139 места, док је либерална група Обнова на 80 посланика, која сада држи треће место. Зелени ће бити највећи губитници, пали су са 71 места у 2019. на 52, показују процене.
НЕМАЧКА: КРАХ ВЛАДАЈУЋИХ СТРАНАКА
У Немачкој је све три странке у Шолцове владајуће коалицији претекла крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), која је заузела друго место, иза конзервативне опозиције ЦДУ-ЦСУ. Ултраконзервативне и националистичке странке су такође победиле или оствариле значајан успех у Аустрији, на Кипру, у Грчкој и Холандији, показале су излазне анкете.
АфД је упркос јакој пропаганди глобалистичких медија против њега освојио 16,4 одсто гласова — један од њених најбољих резултата на националним изборима, иако је мањи од удела од 22 одсто који су анкете сугерисале у јануару.
„Ово је супер резултат… рекордан резултат“, рекао је ко-лидер странке Тино Хрупала.
„Наши бирачи су нам остали лојални и победили смо странку канцелара, Зелене и либерале”.
Резултат избора је био катастрофа за три странке у Шолцовој крхкој коалицији — социјалдемократе (СПД), зелени и либерални ФДП. Зелени су забележили пад за више од 8 посто, док је СПД сакупио само 14 одсто – што је његов најгори резултат икада на гласању на неким изборима, који се одржавају широм целе земље.
Опозициони центар десног центра ЦДУ-ЦСУ победио је на изборима са 29 посто освојених гласова, док је СПД освојио 14, Зелени 12, а либерални ФДП 5.
ИТАЛИЈА: УБЕДЉИВА ПОБЕДА ВЛАДАЈУЋЕ ДЕСНИЦЕ
У Италији, излазне анкете ставиле су тврдо десничарску Браћу Италије премијера Ђорђа Мелонија на врх, између 26 и 30 одсто гласова на изборима за Европски парламент. После странке Мелонијеве, следи Демократска са освојeних између 21 до 25 одсто гласова, а потом и покрет Пет звездица са између10 и 14 одсто.
Резултати ће учврстити Мелонијеву позицију унутар њене трочлане коалиције и ојачати њену руку у преговорима са другим европским лидерима.
„Кажите збогом Европском зеленом договору“, рекао је Сајмон Хикс, професор политике на Европском универзитетском институту у Фиренци, мислећи на амбициозни план да се до 2050. постигне нето нулте емисије.
Десни центар је имао добре резултате и у Шпанији, Пољској, Грчкој и неким другим земљама, предвиђају подаци.
УРСУЛА ФОН ДЕР ЛАЈЕН
„Већина гласова остају у центру, да подрже јаку Европу. Центар се одржао“, рекла је Урсула фон дер Лајен након прелиминарних резултата.
Иако Европски парламент нема формалне коалиционе договоре као такве, фон дер Лајен се ослањала на посланике зелених, либерала и социјалиста, као и на своју Европску народну партију десног центра. За сада таква би коалиција странака могла у новом ЕУ парламенту да скупи најмање 455 посланика.
„Сви смо заинтересовани за стабилност. ЕПП изградити бастион против екстрема и са левице и деснице“, додала је она, апелујући на друге странке центра да је подрже за други мандат председника комисије.
„Актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен биће на челу Европске уније још пет година”, поручио је у Бриселу лидер Европске народне партије (ЕПП) Манфред Вебер, након што је та странка десног центра освојила највише гласова на изборима за Европски парламент.
Нагласио је да ЕПП жели демократску Европу и да „победник избора сада има право да именује председника ЕК“, преноси Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Урсули фон дер Лајен је потребна проста већина у парламенту од 720 места да би је подржали да и даље буде на челу ЕУ.
Зато, након ових избора за ЕУ парламент, који су одржани у недељу 09 јуна може се рећи да упркос добицима крајње деснице, две главне проевропске групе, демохришћани и социјалисти, настављају да буду доминантне снаге, обезбеђујући известан ниво континуитета у оквиру централних политика Европске уније.
