Pročitaj mi članakOčekuje se da će ovog puta više ljudi nego ikada glasati putem pošte - prema zvaničnim navodima najmanje 40 odsto. 2017 je tu mogućnost iskoristilo 28,6 posto onih koji imaju pravo glasa.
По последњим анкетама пред изборе, Социјалдемократе СПД могу да рачунају на 25 до 26 одсто гласова, ЦДУ/ЦСУ на 22 до 25 одсто. На трец́ем месту су били Зелени са 16 до 17 одсто. Следе Либерали ФДП са 10,5 до 12 одсто, АфД са 10 одсто и Левица са 5 до 6 одсто гласова испитаника.
На изборима за Бундестаг 2017. резултати су били следећи: ЦДУ’ЦСУ су освојили 32,9 одсто гласова и били најјача снага. СПД је освојио 20,5 одсто, а АфД је први пут ушао у Савезни парламент и био трец́а најјача сила са 12,6 одсто осовјених гласова. ФДП је био освојио 10,7 одсто, Левица 9,2 и Зелени 8,9 одсто гласова.
Поред савезних избора у граду покрајини Берлину данас се одржавају и избори за градски парламент као и референдум о експропријацији корпорација које су власници више од 3000 станова.
У покрајини Мецкленбург Предња Померанија се такође поред избора за Бундестаг одржавају и покрајниски избори.
Кандидат социјалдемократа за канцелара Немачке, Олаф Шолц, гласао је у Потсдаму. Судећи по многим анкетама, да могу директно да бирају између троје кандидата Армина Лашета (ЦДУ) и Аналене Бербок (Зелени) – грађани би њега изабрали за шефа немачке Владе.
Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер се данас приликом гласања у основној школи Ерих Кестнер у Берлину захвалио добровољцима који помажу у органзацији избора – којих на овим изборима око 650 000.
Штајнмајер је у ауторском чланку за Билд ам Зонтаг позвао све грађане да гласају на савезним изборима „Гласајмо заједно – за јаку демократију и добру будуц́ност. Сваки глас се рачуна – Ваш глас се рачуна. Зато вас молим: гласајте данас!“
„Бирачи одлучују којим правцем наша земља треба да крене у наредне четири године“ напсиао је Штајнмајер и додао да се „Немачка суочава са политичком транзицијом, али остају изазови“ као што су „савалдавање пандемије короне и њених последица, борба против климатских промена, дигитализација, образовање, збрињавање болесних и нега старих, унутрашња и спољна безбедност и европска сарадња“.
На данашњим парламентарним изборима у Немачкој бурну дискусију јавности о исправности предатог гласачког листића изазвао је кандидат за будућег канцелара владајуће ЦДУ/ЦСУ Армин Лашет.
Лашет је, свесно или немарно, погрешно пресавио гласачки листић, па је приликом убацивања у гласачку кутију на бирачком месту у Ахену било јасно видљиво за кога је гласао.
Бројне камере и фотографи су јасно „ухватили“ сликом шта је заокружио Лашет.
То је, сматрају многи, кршење бирачког закона, а поједини су затражили да се његов глас поништи.
У Члану 56 изборног закона јасно стоји да шеф бирачке комисије мора са гласачког места да врати особу која је гласачки листић пресавила на начин да је јасно видљиво коме је дала глас.
То би значило да би изборна комисија требало, када је увидела ову „грешку“ да Лашету да нови гласачки листић и поништи погрешно пресавијени.
Међутим, пошто то није учињено, правни експерти истичу да није могуће поништити његов листић пошто се налази у гласачкој кутији.
Такође и његова супруга Сузане Лашет је, као и њен муж, погрешно савила гласачки листић и код ње је било јасно видљиво да је гласала за ЦДУ.
Иначе, након гласања Лашет је поручио да је „на овим изборима важан сваки глас“.
